ЈОШ ПОДАТАКА О ЦРКВИ У СМОЉАНИ

    

           ЈОШ ПОДАТАКА О ЦРКВИ У СМОЉАНИ

О давном спомињању цркве у Смољани,већ је било ријечи у тексту „СПОМИЊАЊЕ ЦРКВЕ У СМОЉАНИ ПРИЈЕ 260 ГОДИНА“ http://selosmoljana.blogspot.com/2012/01/260-2011.html
Ево још неких података ,које смо пронашли у задње вријеме и говоре o постојању цркве "одавно".
И на сајту Епархије Бихаћко –петровачке и  Првом шематизму Епархије Бихаћко-петровачке стоји да је ова ,садашња црква направљена 1911.године (обиљежили смо стогодишљицу на Илиндан 2011.), а да је прва црква направљена  1887.године.

Детаљ са сајта Епархије Бихаћко -петровачке

Ево шта се о цркви каже у: „Прегледу протопрезвитера ,парохија са бројем села,кућа и душа,српско-православног становништва и описом цркви у Дабро –босанској дијацези у години 1887“ која се може пронаћи у Дабро-босанском Источнику за 1888. Годину (Прилог страна 31) 

Смољана,парохија са 1846 душа,кућа 265, има села 5: Смољана,Јањила,Крњајела,Капља(вјероватно Капљув оп.а),Ваганац-бравски.

Црква је саграђена 1883. и 1884. Године од дрвене грађе и у њој се служи сваке недеље иако није од архијереја освештана,а храм се држи св.Никола.

У цркви има антиминс освештан од архијереја Гаврила Микића у Сарајеву  24.јула 1754.године.Црква имања нема,а рачуне води свештеник споразумно са општином коју изабира и поставља народ.Свештеник је удаљен од цркве  ¼  сата .

Парох :Миле Кецман

Спомиње се поново антиминс и контраверзно Митрополит Гаврило(овдје са презименом Мијић) и година освештања 1754.и да је освештан у Сарајеву.
Како је писац Прегледа погријешио презиме ,вјероватно је погријешио и годину освештања јер те 1754.године  поменути митрополит није више био на том положају, а највјероватније није био ни жив.
Прије ће бити да се ради о години 1751.години, како смо рекли и како је написао Владислав Скарић.И то да ли је освештан у Сарајеву или Смољани није толико битно јер се каже да је освештан за цркву у Смољани.
Можда је у питању била нека друга црква ,а да је антиминс у ову пренесен,али црква је постојала сигурно-мало је вјероватно да би Митрополит освјештао антиминс за цркву а да ње није било.
И у књизи „Бјелајско поље и Бравско“ Петар Рађеновић на страни 255-256 каже да је приликом праисторијских налазишта на том подручју од стране кустоса Земаљског музеја у Сарајеву ,код куће Даљевића пронађени темељи који сличе темељима цркве.
У народном предању постоји доста прича о цркви ,а Кова Мрђа (која зна доста прича из прошлости) каже да су причали да је испод кућа Мрђа ,на мјесту који се зове „Стojин дочак“  Срђан Мрђа ,њихов давни предак ,дао земљу на којој је направљена дрвена црква у којој се Богу молило.
Мало чудан податак је  „храм се држи св.Никола“ ,биће да је писац погријешио и да ће реалније бити да се „држи св.Илија“ као ова данашња црква и као што ћемо видјети у наредном прегледу, прије се већ спомиње под именом св.Илије.
Тако и овај Преглед говори о старијој цркви од оне наведене у  Првом шематизму,а антиминс потврђује да постоји и настанак му једино мало помјера за коју годину. 

Потврђујуће податке о jош старијој цркви налазимо и у „Кратком опису протопрезвитера петровачког“ објављеног у  Б-Х Источнику   од 1883.године  на стр.81-84,гдје се између осталог наводи и ово:

Сјеверо-источно од Петровца налази се парохија Смољана, 

која броји 302 куће са 2055 душа.

Само село Смољана пружа се испод планине Огумаче ,а има 128 кућа са 897 душа .У овом селу на готово сред парохије,послије окупације подигнута је црква од дрвета, која је споља и изнутра набачена тако,да изгледа да је од камена озидана (жали Боже што баш и није од камена ,јер сам сигуран да би мало више него од дрвета коштала јер камена има доста у близини).Она је дугачка 12,60 метара,а широка 9 а висока нешто више од 3 метра.Олтар јој је дугачак 5 метара ,а широк исто толико метара.

Иконостас јој је на дрвету врло лијепо изграђен,распоред му је овај:У горњем редку на средини је Христова икона а около ове на обје стране по 6 апостолских икона.Више овог редка на средини је крст од дрвета са распетим Спаситењем. Двери су такође лијепо израђене са иконама ,Богородичином и Ангела Гаврила,а више ових цареви:

Давид и Соломон.Око двери такође су иконе,с једне стране Христова ,Св.Јована и Св.Николе,а са друге стране Богородичина ,пророка Илије и Св.Ђорђа.На своду црквеном је икона Христова а около су 4 Јеванђелиста .У олтару је такође на своду икона Богородичина.

Звоник ове цркве је од дрвета подигнут ,на ком је пр. године једно звоно смјештено,које је 20 јула 1882.године дозволом и благословом Његовог високопреосвештенства освештано.

Храм је овој цркви намјењен Св.Пророку Илији ,но она још освештана није.

Од цркве пошавши јужно на око 10 минута хода и то код куће Латиновића имају зидине некакве ,али још истражене нијесу.

Од цркве пак пола сата идући прави истоку под палнином Грмечом пружило се село Јањила од 55 кућа са 382 душе.Ту близу бунара „ Овчаре“ јужно на око 50 корака нађена је зидина ,коју су још прије прошлога устанка овдашњи становници откопавали и чистили,али им то од Турака даље бијаше забрањено.
Прије 4 године(тј.око 1799 г.оп.а.) сељани се опет састану те откопају и очисте ову зидину која је окренута истоку ,као што се наше цркве иначе окрећу.
Црква је дугачка 9,60 метара,а широка 6 метара ,док јој је зид био дебео 70 цм .
Олтар је округаоу кога је зид при земљи био дебљи,јер му се и сад перваз показује,који је дебео 46 цм,а он је дугачак од первеза до рамена црквенијех 2,5 метара .Од  западне стране црква президана била препрата која је од цркве са зидом преграђена .
Она је дугачка 4,30 метара ,а широка 5,60 (за 40 цм ужа је од цркве,а то је ваљда зато,што је у препрате зид више него црквени порушен па се тачно ни измјерити не може).У ове препрате зид изгледа нешто таљи него у саме цркве .Из притвора види се да су врата у цркви била на средини западног попријеког зида црквеног,који је као што напоменух дијелио цркву од притвора.У притвора су опет била врата од јужне стране уз сами јужни западни (вјероватно југозападни оп.а) угао црквени.Са сјеверне стране ове цркве од самог рамена црквеног од кога почиње олтар,изведен је такође један презид дугачак 3а широк 4 метра.По прилици у овај призид врата ни од куда ишла нијесу него из саме цркве.Држим да је ово ђаконик или исповједаноца била ,или можда је за оставу црквенијех ствари служило.
Приповједали су ми да је у овом сјеверном призиду,када је откопават,један новац златни нађен,али какав је био и шта је са љим било не знадоше ми рећи.
На западној страни од ове зидине црквене има неких брежуљака,који изгледају као да су од порушеног и земљом обраслог зида.
Још од памтивјека народ се код ове црквине састајао и то обично на Покров Св.Богородице и с.богослужење обављато,а особито кроз часни пост.Јужно од црквине на десет корака направљена је 1890.године једна мала од дрвета кућица,у којој се и сад на поменути празник народ састаје и топле молитве Господу приноси“

Уз мало шири опис цркве у Јањилима,који сам оставио јер је саставни дио приче,овдје је аутор баш описао детаљно цркву .
С  тим што је ово објављено 1883.она прича из Првог шематизма о цркви направњеној 1887.године није тачна сигурно.
Каже да је црква направљена "послије окупације", а то би било око 1878.године кад је Аустрија ушла овдје или тих неких година около те.
У оба записа се спомиње да је Смољана парохија и да јој припадају околна села(Крња Јела,Капљув,Јањила) и да за то вријеме има приличан број становника(или душа како је аутор написао) више од неких данашњих великих градова и насеља.

Све ово говори о важности и снази села у том времену и да је одавно имало цркву у којој се вјерни народ молио богу.
Ови писани и подаци и жива предања народа ,указују да је црква постојала одавно.Највјероватније је рушена од стране Турака ,па кад је прва црква у селу подигнута тешко је одгонетнути али и овим до сада пронађеним подацима помакли смо је прилично у прошлост.
Нажалост ,због бурне историје на овим просторима није сачувано пуно докумената,многи од њих су изгорјели или уништени у прошлим ратовима или нису ваљано сачувани.
Можда још у списима Дубровачког архива би се могли наћи неки сачувани подаци ,јер на другим мјестима их нема пуно .
Љетос ће из штампе изаћи монографија цркве у Смољани,па ће ту на једном мјесту бити презентована већина података о цркви.

На крају да се захвалим Драгославу Мрђи-Мрком ,као посреднику ,и његовом пријатељу Миланку Чобовићу ,истраживачу историје  ,који нам је ове податке пронашао у архиву Старе православне цркве у Сарајеву .

ПАРАСТОС НА ВИДОВДАН 2012.

ПАРАСТОС НА ВИДОВДАН 2012.

И ове године је на Видовдан у Смољани код Средње школе ,испред споменика погинулим борцима Смољане одржан парастос.
На Видовдан 2008.године обновљен је споменик погинулим борцима из Другог свјетског рата  и на њему постављена плоча са именима погинулих бораца Смољане,Крње Јеле и Капљува у овом задњем Отаџбинском рату.
Од тада се сваке године на овај дан одржава парастос погинулим борцима ,како овим чија су имена исписана на споменику ,тако и свим оним борцима Смољане изгинулим за слободу кроз историју.

За  обнављање споменика из Другог свјетског рата и на постављању плоче са именима погинулих из овог рата најзаслужнији је Иле Драгишић -кога нажалост више нема међу нама ,па је и ово прилика да га се сјетимо ,и свега онога што 
је урадио за Смољану.

Парастос је служио наш свештеник Бојан Митрић,а присустовали су му  и представници борачке организације.
Овај Видовдан је био и тужно сјећање и двадесета годишњица погибије бораца Смољанске чете на почетку рата ,још једно сјећање на наша страдања на овај тужни дан.
НЕКА ЈЕ ВЈЕЧНА СЛАВА СВИМ ПОГИНУЛИМ БОРЦИМА СМОЉАНЕ И СВИМ ЖРТВАМА РАТОВА И БОРБИ ЗА СЛОБОДУ КРОЗ ИСТОРИЈУ. 


Ево и пар слика са парастоса 2010.године :

(Хвала Миши Радишићу на сликама са овогодишњег парастоса )

ILINDAN 1983.

ILINDAN 1983.GODINE 

SMOLJANA NA VIDEO SNIMCIMA 1

Zanimljiva priča u tri snimka snimljena na Ilindan u Smoljani, davne 1983.godine.

Puno poznatog svijeta prodefilovalo je ispred objektiva ,a posebna dragocjenost je snimka nekih starijih ljudi kojih već odavno nema među živima a bili su poznati ljudi u Smoljani u tom vremenu.

I nekih mlađih ,koji su tad bili baš mladi, a sad su ozbiljni ljudi...

Snimke je napravio naš Smoljanac (nažalost danas pokojni) Glišo Jeličić-Gliša koji je "maksu" na Ilindan došao te godine iz daleke Australije .

Tamo je otišao iz svojih Jeličića davne 1970.godine ,potvrđujući tezu da su Smoljanci stigli svagdje na svijetu.

Dolazio je nekoliko puta u Smoljanu ,a imao je želju da se jednog dana vrati i živi tamo...

Hvala mu još jednom na ovim neprocjenjivim snimcima jednog vremena ,a hvala i autoru koji je sredio snimke i postavio ih da budu dostupni svima...






Snimak 1

Snimak 2

Snimak 3

VATRA

V A T R A

PROLJEĆE U SMOLJANI  2012  - PRIČA TREĆA

Kažu za vatru:" Dobar sluga ,ali zao gospodar" i to se pokazalo tačnim milion puta.

Koliko je samo šume i čega još uništeno,posebno zadnjih godina ,i to najčešće ljudskom nepažnjim-paljenjem vatre koja je izmicala kontroli.

Smoljansko polje ,otkad se ne kosi masovno poslije rata,skoro svake godine gori ,a uz to obično izgori i dosta toga što nebi trebalo.

Poznata je priča da je neposredno poslije rata ,kad su se prvi stanovnici počeli vraćati u Smoljanuiz izbjeglištva neko paleći smeće ostavio vatru da gori i požar se proširio i izgorjelo je na desetine  starijih kuća,pojeta ,štala i drugog što je bilo ostalo nesrušeno i nezapaljeno po selu.Skoro sam slušao priču ljudi koji su došli iz Drinića preko polja iz Kapljuva i već kroz polje osjetili miris dima koji je bio pomješan sa jutarnjom maglom.Kad su došli u selo nisu mogli vjerovati prizoru koji ih je dočekao- sve je bilo pogorjelo.

Tako je još više pogoršan ionako težak položaj tih prvih,ali i kasnijih povratnika, jer da gotovo ni jedna pomoćna zgrada nije ostala u selu.
I sad nije ništa bolje,na prethodne dvije i ovoj sledećoj slici se vidi požar u jesen 2011.u kome je izgorila uglavnom desna strana polja,a neko je  u Počazbinama zapalio travu-vidjelo se odatle je krenuo požar i gorio par dana.Čak su i vatrogasci intervenisali jer se približavao kućama.

Prizor izgorjelog polja ,nije bio nimalo lijep.Izgorilo je uglavnom sve drveće koje je bilo na putu požaru ,pa će se teško oporaviti.Posebno su izgorjele ljeske pa će teško biti lješnika kao što ih je nekad ovuda bilo po ovom prostoru.

Evo jednog slučaja ,koji se umalo oteo kontroli ,koji sam primjetio dok sam slikao neke proljetne prizore maslačaka i ostalog po Smoljani proljetos

Moj komšija Vico Marić je htio zapaliti neku živicu,da izgori da mu ne smeta pri koševini ,ali je vjetar okrenuo vatru na drugu stranu prema kućama i sijenima.Pomogao sam mu da obuzdamo vatru, a malo je falilo da nam se otme kontroli.

Kako bi se u gusarskim filmovima reklo:Čovjek u moru...kod nas bi bilo: "Čovjek u vatri" !

Na kraju smo zadovoljni što smo ugasili požar ,ladnim pivom pročistili grlo od dima.

Slučajno je ovo bilo "uveč Prvog maja" tako da smo se naveče opet bavili vatrom ,nastavljajući tradiciju .
Nekad se ove večeri sva Smoljana i Krnja Jela sijala od vatara koje su paljene na dominantnim uzvišenjima, da bi se bolje vidjele iz cijelog sela.To je nekada baš bio doživljaj,svi su se trudili da njihova vatra bude najveća i da najduže gori.Danima su se sakupljale stare gume i ostali materijal pogodan za veliku vatru.Posebno su djeca uživala u ovome.Ni ove godine tradicija nije prekinuta ,pa je uz ovu našu vatru u Latinovićima plamtila vatra i u Mrđama i na Krndiji,bar od onih što su se mogle vidjeti odozdo.

* Slike polja koje gori sa datumom 18.09.2011. -autor Marko Marjanović

ORANJE I SIJANJE KROMPIRA

ORANJE I SIJANJE KROMPIRA 

PROLJEĆE U SMOLJANI  2012  - PRIČA DRUGA 

Pričali smo o manifestaciji „Dani base i krompira „ ali da bi se do toga došlo treba prvo posijati  krompir.

Krompir se obično sijao u maju,rijeđe u aprilu ,trebalo je sačekati da prođe duga zima koja se kod nas baš znala otegnuti.

Prije sijanja krompira trebalo je „išćerati đubar“.

To je bio dosta teži posao nego samo sijanje krompira ,posebno nekad kad se to radilo konjskim kolima .I još kad se izgonio ovčiji đubar (koji se valja za krompir) i još se pri tom morao „kopati naslon“ (o tome je već bilo riječi u priči o ovcama) onda je to baš bio težak proljetni posao. 

Đubar se izgonio u proljeće ,nekad i u jesen pa bi prezimio na njivi, ali najčešće neposredno prije sijanja krompira da trava ne krene iz njega pa otežava oranje.




Kad se đubar izgonio čuvenim starim „gumenjakom“  sa konjima ,na njemu su bili napravljeni oklopi da đubar ne ispada ,a đubar se istrpavao u gnojanice ,a kasnije razgrto.
Za razgrtanje se obično čekala kiša jer je tada bilo najdjelotvornije .

        

Kod nas su se kumpjeri sijali najčešće po dolinama na uriji ,rijetko na isto mjesto (kažu da kumpjer ne voli isto mjesto,pa se pola njive sijao krompir a pola drugo povrće ,pa se sledeće godine mjenjalo ).
Često se sijao i u „prijelog „,na njive koje se dugo nisu orale,tad ga je bilo malo teže kopati ,ali je znao baš dobro roditi u prijelogu.
U principu krompir je uvijek dobro rađao u Smoljani,i malo koja godina bi se mogla reći da da nije rodio,pa stoji ona konstatacija da krompir jedini nije nikad  izdo Smoljance...

Nekad se krompir sijo samo „pod plug“.
Njiva se nije prije uzorala ,nego bi se prilikom oranja i sijao krompir.Pod jednu brazdu bi se „pometao“ krompir ,pa bi se sa dvije brazde zagrnuo,pa opet pometo i tako redom do kraja njive.
Tu se brzo moralo pometati  krompir  da oni koji oru ne čekaju.
Najčešće su djeca i žene pometali ,a muškarci su držali plug i gonili konje -mada su konje mogli goniti i djeca.
U neka  novija vremena njiva se prije uzore (najčešće traktorom),pa izfreza ili potanjira, a tek onda plugom špratačom išparta  

  

Špartač napravi jednake brazde za krompir i može se polako pometati  jer se poslije zagrće –najčešće ručno motikom ili grabljama.

Ove godine ,kako se vidi na slikama ,smo krompir sijali za 1.maj –zima je bila duga posebno jaka na samom kraju ,a još se jednom vratila sa snijegom  i polovinom maja ,kad je već krompir nicao.Malo ga je to omelo u nicanju ali on će se već  oporaviti  i nastaviti rasti.

Tamo prije ljeta će se zagrnuti i onda ostaje još borba sa zlaticama do njegovog kopanja.

Pošto slika govori bolje nego hiljadu riječi ,evo malo slika sa ovogodišnjeg sijanja krompira u Smoljani.

I na kraju jedna slika oranja sa konjima i drvenim plugom u Smoljani  od prije više od 35 godina