BLOG SMOLJANA

недеља, 29. јул 2012.

ПОП СМОЉАНСКИ МИЛЕ КЕЦМАН





ПОП СМОЉАНСКИ МИЛЕ КЕЦМАН
(1858-1895)





Сви који су били у Смољанском гробљу поред цркве бар једанпут,или бар на Илиндан прошли са литијом око цркве сигурно су примјетили гроб са каменом плочом и крстом који се налази одмах иза цркве на ивици гробља.






Ако се неко загледо у натпис мого је прочитати следеће: "ОВЂЕ ПОЧИВАЈУ ОСТАЦИ СВЕШТЕНИКА МИЛЕ КЕЦМАНА ПАРОХА СМОЉАНСКОГ РОЂ 1858 РУКОПОЛОЖЕН 4/9 1879 ПРЕСЕЛИСЕ У ВЈЕЧНОСТ 18/9 1895"














Ја сам као дјете слушао приче од старијих људи да је поп био наш из Кецмана из Капљува,да је први сахрањен у  гробље поред цркве ,а прије тога гробље је било више Сјеровца.


Тек пронашавши недавно "читулу" у поводу његове смрти објављену у "Босанско-херцеговачком источнику" од децембра 1895.године сазнадох више података о њему,као и онај основни да није уопште био из Капљува него Дринића...




Видимо да му је отац Лако Кецман исто био поп у Смољани ,а мајка Сава Радушић (вјероватно Радишић) та веза са Смољаном пошто је била одавде.
Мало се не слажу ни подаци око рукоположења јер на споменику пише 4.09. а у читули 3 и 4 октобра 1879.године од Митрополита Дабробосанског Антима у Бањалуци.
Ни датум смрти се не слаже на споменику и читули јер на споменику пише "ПРЕСЕЛИ СЕ У ВЈЕЧНОСТ 15/9 1895." а у читули да је умро 15.октобра а сахрањен 17.октобра те године.
Службовао је у веома специфичним историјским тренуцима Аустријске окупације Босне и промјена које су дошле са смјеном два окупаторска режима Турског и Аустријског.
Каже се у читули да је оставио "ИЗА СЕБЕ ОЈАЂЕНУ МУ СУПРУГУ ЂУЈУ РОЂЕНУ МИРКОВИЋ И ЈЕДИНИЦУ КЋЕР САРУ И ТО ОБЕ У НЕОПСКРБЉЕНУ СТАЊУ" ,па тако вјероватно нису тачне ни приче о њему да је био веома богат и да је раскошно живио, како сам слушао из прича да су говорили за њега  да је "ЦАРОВО, А НЕ ПОПОВО"



Како из докумената који су сачувани ,а нема их много ,видимо за вријеме служења попа Кецмана у Смољани су направљене три цркве.

Прва, како се каже уКратком опису протопрезвитера петровачког“ објављеног у  Б-Х Источнику   од 1883.године  на стр.81-84,гдје се између осталог наводи и ово:


Сјеверо-источно од Петровца налази се парохија Смољана, 
која броји 302 куће са 2055 душа.
Само село Смољана пружа се испод планине Огумаче ,а има 128 кућа са 897 душа .У овом селу на готово сред парохије,послије окупације подигнута је црква од дрвета, која је споља и изнутра набачена тако,да изгледа да је од камена озидана (жали Боже што баш и није од камена ,јер сам сигуран да би мало више него од дрвета коштала јер камена има доста у близини).Она је дугачка 12,60 метара,а широка 9 а висока нешто више од 3 метра.Олтар јој је дугачак 5 метара ,а широк исто толико метара.
Иконостас јој је на дрвету врло лијепо изграђен,распоред му је овај:У горњем редку на средини је Христова икона а около ове на обје стране по 6 апостолских икона.Више овог редка на средини је крст од дрвета са распетим Спаситењем. Двери су такође лијепо израђене са иконама ,Богородичином и Ангела Гаврила,а више ових цареви:
Давид и Соломон.Око двери такође су иконе,с једне стране Христова ,Св.Јована и Св.Николе,а са друге стране Богородичина ,пророка Илије и Св.Ђорђа.На своду црквеном је икона Христова а около су 4 Јеванђелиста .У олтару је такође на своду икона Богородичина.
Звоник ове цркве је од дрвета подигнут ,на ком је пр. године једно звоно смјештено,које је 20 јула 1882.године дозволом и благословом Његовог високопреосвештенства освештано.
Храм је овој цркви намјењен Св.Пророку Илији ,но она још освештана није.
Од цркве пошавши јужно на око 10 минута хода и то код куће Латиновића имају зидине некакве ,али још истражене нијесу. 

Ово да је изграђена одмах послије окупације,а свештеник Кецман је рукоположен у октобру (или септембру) 1879.године оставља мали простор да је црква изграђена и за вријеме претходног попа који је лако могао бити његов отац .


Друга,како стоји у  Прегледу протопрезвитера ,парохија са бројем села,кућа и душа,српско-православног становништва и описом цркви у Дабро –босанској дијацези у години 1887“ која се може пронаћи у Дабро-босанском Источнику за 1888. Годину (Прилог страна 31) 


Смољана,парохија са 1846 душа,кућа 265, има села 5: Смољана,Јањила,Крњајела,Капља(вјероватно Капљув оп.а),Ваганац-бравски.
Црква је саграђена 1883. и 1884. Године од дрвене грађе и у њој се служи сваке недеље иако није од архијереја освештана,а храм се држи св.Никола.
У цркви има антиминс освештан од архијереја Гаврила Микића у Сарајеву  24.јула 1754.године.Црква имања нема,а рачуне води свештеник споразумно са општином коју изабира и поставља народ.Свештеник је удаљен од цркве  ¼  сата .
Парох :Миле Кецман


Овдје се наводи и име свештеника, па око ове цркве немамо дилеме.




И трећа црква ,како се наводи у "Првом шематизму епархије Бихаћко -петровачке " из 2010.године позивајући се на "Први шематизам православне српске митрополије Бањалучко-Бихаћке за годину 1901."(Фототипско издање Бањалука 2001. страна 192)
Исто пише и на сајту епархије одакле је следећа слика:






Нажалост из овог времена немамо пуно писаних трагова или других података који би нам нешто више рекли о свештенику и животу у том времену.Углавно можемо закључити да је био млад (дошао у Смољану са 21 годином ,служио 16 година и умро у 37 години) и прилично агилан, јер направити 3 цркве у том времену ипак није мала ствар.
Можда послије овог неко на Илиндан ове или неке друге године ,или неком другом приликом кад га пут нанесе до смољанског гробља,застане поред споменика и помисли на давно вријеме у којем је овај поп живио са својим парохијанима.

уторак, 24. јул 2012.

ПОД ГРМЕЧОМ

ПОД ГРМЕЧОМ






Прегледајући  старе бројеве листа „Отаџбина“ које је у Бањалуци покренуо 1907.године наш народни трибун и борац за слободу Петар Кочић случајно ми у броју 20 од исте године ,пажњу привуче наслов текста у дну насловне стране „Под Грмечом“.
Кад прочитах, а оно спомиње се ни мање ни више него Смољана.
Па ,ево га и за широке народне масе да га прочитају јер невјерујем да га је пуно људи имало прилике прочитати:














М.Горски

ПОД ГРМЕЧОМ


Бијаше мало попасно доба,кад се ја и друг Арсо упутисмо према подножју Грмеч планине.Небо ко око плавојкино...
Корачамо путем обраслим травом,те би реко,да овуд  ријетко ступа људска нога.Поред пута шумарци,врела и чувена смољанска леденица,у којој је љети студена ,а зими врло блага температура и помоћу које жилави и вижласти Јефтан Блажићев заслужи по коју оку соли гонећи у варош лед,било дебелој хотелијерки Лајтнерици,било газда-Ћири или Шпири.
Ево нас већ на Огумачи,тој зеленој и дивној висоравни.Поред нас Грмеч,тамо Осјеченица,а онамо се види врх Црвљивице звани Оштрељ.

„Ђе се Грмеч небу диже,
„Ђе свирала тужно свири,
„Јагода се о врат ниже,
„Нек ми се ондје душа смири“

Дивне су наше планине! О миле,несрећне наше планине.

Заиста ако игдје на овој капи има одмора трудном и напаћеном тијелу,има га у овој дрхтавој,азуром окупаној тишини,-ђе се и најуморенији и најнапаћенији дух може смирити и одахнути...

О миле,несрећне наше планине !

Наоколо тишина.Здрави,чисти и свјежи горски ваздух струји,зуји,звучи и звижди с горским хладним вјетром.Горско лишће зашушти,заталаса се и опет тишина...Тамо недалеко чује се ударац сикире,звиждук локомотиве и тихо шапутање радника...Поносне,вите јеле и оморике падају под ударцима радничких сикира.Уништи их и исијече швапско шумско друштво: Otto Steinbeiss.
Тамо,гдје су у нашим шумама била хајдучка заклоништа,сад су читаве насеобине Шваба,Мађара,Словенаца,Чеха и других нација-и све је то похрлило ,да нађе заклона животној егзистенцији у гудурама наших,милих,несрећних шума.;тамо гдје је испод танке јеле монотоно,њежно и са пуно осјећаја одјекивао звук са гуслареве струне,сад се чује звиждук пиштаљке швапског кондуктера;тамо,гдје је по испјеваној гусларској пјесми одисало одушевљење и чули се узвици:“Алал му млијеко материно,зор ли их исијече!“ чује се сад кратко,кобно кондуктерево:“Ansteigen,bite! Улазит,просим!“ Тамо,гдје су негда била пландовања блага,гдје је весели горштак уз дипле или свиралу извађао оне бајне,тајанствене звуке и јецао с њима з својом драганом,чује се сад,како каква Пепика или Францика тепа малишану:“Mein lieber Karl!  Pa-pa!“

Тамо-тамо је већ нестало свега.
Наше шуме оголише и оронуше.Падоше високе јеле  и крошњате букве,а оста само пустош...гола пустош !

О миле ,несрећне наше планине !

Последњи зраци сунчани позлаћиваху врхове оголелих шума и одсјајиваху на исјеченим пропланцима ,кад се ја и Арсо упутисмо натраг.
Над селом падаше сумрак.Са свијух страна допире жагор и сеоска вика .
Наоколо ливада,свуда зеленило,те распршене сеоске ,оронуле кућице изгледају у том природном зеленилу као мала ,разбацана острва на морској пучини...Чује се блејање оваца рика говеда,затим пјесма купилица ,пјесма пуна слатке чежње- све се слијева у једну велику тужну пјесму...,а врхови наших милих гора стоје мртво,пусто,и над њима се лелуја густа магла и тмурни облаци.Одјекну и црквено звоно с дрвеног торња,звуци проломише ваздух,зајецаше,а ђениј земље јави се у болним грудима и запјева пјесму миле отаџбине...

О миле,несрећне наше планине !


Загреб 1907.





Уз неколико слика Леденице и терена куда су прошли јунаци наше приче ,видјесмо да се спомиље извјесни Јефто Блажићев и вађење леда из Леденице као вид неке зараде Смољанаца још од давних дана.
Јефто и Блаже су Мрђе ,скоро сигурно а по неким подацима које имам били су браћа са надимцима Јежић и Блажић.
А можда је Блажић имао и сина Јефту који је један од ликова  наше приче.
Можда нам се јави неко од њихових потомака да разријешимо енигму...

субота, 21. јул 2012.

LJETO 2012.U SMOLJANI-KOSIDBA

LJETO 2012 U SMOLJANI - KOSIDBA




Ovogodišnju kosidbu u Smoljani obilježili su velika vrućina i slab rod sijena.
Snijeg polovinom maja i hladno vrijeme su uzroci što je trava ove godine rodila upola slabije nego prošle godine.








Ovog ljeta,osim na tradicionalnoj manifestaciji "Prva kosa Grmeča" slabo je bilo ručnog košenja trave...







Ništa od onih nekadašnjih običaja kosaca i koševine u Smoljaskom polju.Na to nas podsjećaju još samo požutjele slike:


1

2

3

4


5


Ove godine umjesto zvuka kose kako fijuče kroz travu,čuo se samo zvuk traktora i kosačice...







Tek poneki plast sijena podsjeća na nekadašnji način kupljenja sijena...





6


Uglavno su grabilice i balirke odradili posao i prizori koji vidimo baš nas ne podsjeća na nekadašnju Smoljanu u vrijeme kosidbe...





Vrijeme je bilo vruće i sparno, a kratki pljusak u dva navrata je samo malo osvježio zemlju koja je dugo bez kiše...





Jedan dan je bilo i malo leda...





To bi bila neka ljetna ,julska razglednica iz Smoljane .I na kraju nekoliko slika  prelijepih prizora neba iznad Smoljane ...










(Slike na postu koje nisu moje:
1 i 2 iz albuma Rajka Mrđe
3 i 4 skenirano iz zbirke Lale Radišića
5 iz albuma Ankice Petrović
6 autor Milenko Marinković)