УЧИТЕЉИ У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ У СМОЉАНИ 1927-41

УЧИТЕЉИ 
У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ
 У СМОЉАНИ 1927- 41

________________________________________________________

Неколико учитеља који су  службовали у Смољани прије II свјетског рата, о којима сам податке нашао у старим новинама Краљевине Југославије.

________________________________________________________

Као што смо у претходним причама видјели, Основна школа у Смољани је отворена 1927.године и о учитељима који су службовали у њој до рата мало знамо.

У неколико сатрих новина Краљевине Југославије из 30-их и 40-х година нашао сам податке ио неколико учитеља углавном везане за њихово постављење или премјештај из Смољане или промјену чиновничке групе.

НИНО С. КАТОВИЋ

 Први који се спомиње је Нино Катовић у "Просветном гласнику" 

од 01.06.1933.године, гдје у рублици Личне вести под насловом: УНАПРЕЂЕЊА - УКАЗИ;  У VII ПОЛОЖАЈНУ ГРУПУ, на страни 618 стоји:

"Катовић С. Нино, у Смољану, 

среза босанскопетровачког,

бановине врбаске"

Вјероватно је он у Смољану дошао раније и службовао неко вријеме прије овог унапређења, и требало би да стоји " у Смољани" јер говоре о томе гдје се који учитељ налази на служби.

Зато знамо кад је отишао из Смољане, јер у истом листу у броју од 01.10.1934.године под насловом ПРЕМЕШТАЈИ ПО ПОТРЕБИ- УКАЗИ

на страни 819 стоји:

"Катовић С. Нино, из Смољане, среза босанскопетровачког, у Бихаћ, среза бихаћког, бановине исте, с правом чиновника VII положајне групе"

ТОШИЋ М. РАДИША

У истом "Просветном гласнику" ( 01.10.1934) у коме је учитељ Катовић премјештен у Бихаћ, пише на страни 802 под насловом 

ОСНОВНЕ И ВИШЕ НАРОДНЕ ШКОЛЕ

ПОСТАВЉЕЊА

ОДЛУКЕ

ЗА УЧИТЕЉЕ И ЧИНОВНИЧКЕ ПРИПРАВНИКЕ:

"Тошић М. Радиша, бивши учитељ, у Смољану, среза босанскопетровачког, бановине врбаске, с тим да му се за пензију признаје време од 2. октобра 1929.год. до 31.августа 1933.год. по параграфу 274 стр.2 Закона о чиновницима 

( о.н. бр. 35616 од 28-VII-1934.god.)"

 Радиша је, по свему судећи дошао као замјена за Нину Катовића, а у Смољани је следеће 1935. године дочекао унапређење.

"Просветни гласник" од 01.07.1935.године на страни 829 пише под насловом:

 УЧИТЕЉИ

ПОСТАВЉЕЊА

ОДЛУКЕ 

ЗА УЧИТЕЉЕ, ЧИНОВНИКЕ IX ПОЛОЖАЈНЕ ГРУПЕ,

ЧИНОВНИЦИ ПРИПРАВНИЦИ:

"Тошић М. Радиша у Смољани, среза босанскопетровачког, бановине врбаске. ( О.н. бр. 33356 од 30-V-1935.год)"

МИЉУШ П. ДАНИЦА

О Даници имамо податак из једних других новина "Време" од 10.августа 1937. године на страни 8 под насловом 

РАЗМЕШТАЈ УЧИТЕЉА-ЦА

ПО МОЛБИ А ПРЕМА РАСПИСАНОМ СТЕЧАЈУ

ВРБАСКА БАНОВИНА

" Миљуш Даница из Смољане у Косјерево"

О Даници налазимо касније податак да је 01.07.1940.године, као учитељица у Романовцима, срез босанскоградишки, бановина врбаска, унапређена у IX чиновничку групу, па закључујемо да је у Смољану дошла као млада учитељица.

ДИВЈАК Н. МАРИЈА

 Већ следеће године од доласка учитељице Миљуш у Смољани се помиње нова учитељица Дивјак Марија, која је премјештена из Очијева у Смољану

Просветни гласник од 01.07.1938.године  пише на страни 655 под насловом 

ПРЕМЕШТАЈИ ПО ПОТРЕБИ СЛУЖБЕ

УКАЗИ

"Дивјак Н. Марија, из Великог Очијева, среза босанскопетровачког, бановине врбаске, у Смољану, среза босанскопетровачког, бановине врбаске, са правима чиновничког приправника."

РИБАРИЋ А. ДАНИЛО

РИБАРИЋ Д. МАРИЈА

Међу задњим учитељима прије рата били су вјероватно брачни пар Рибарић, мада постоје подаци да су њих двоје заједно напустили Смољану 01.01.1941.године по личној молби, а о Данилу има податак у "Просветном гласнику" 01.07.1940.године да је унапређен у IX положајну групу.

На страни 594 под насловом:

УЧИТЕЉИ - ПОСТАЉЕЊА - УКАЗ

ЗА УЧИТЕЉЕ, ЧИНОВНИКЕ IX ПОЛОЖАЈНЕ ГРУПЕ,

УЧИТЕЉИ, ЧИНОВНИЦИ ПРИПРАВНИЦИ

"Рибарић А. Данило, у Смољани, среза босанскопетровачког, бановине врбаске"

Неких пола године касније, за премјештај по личној молби, у Машиће- срез босанскоградишки, налазимо их обоје.

У "Просветном гласнику" од 01.01.1941.године стоји на страни 58 под насловом:

ПРЕМЕШТАЈИ ПО ПОТРЕБИ СЛУЖБЕ

ПО МОЛБИ- УКАЗИ:

"Рибарић А. Данило, из Смољане, среза босанскопетровачког, бановине врбаске, у Машиће, среза босанскоградишког, бановине врбаске, с правима чиновника IX положајне групе."

 "Рибарић Д. Марија, из Смољане, среза босанскопетровачког, бановине врбаске, у Машиће, среза босанскоградишког, бановине врбаске"

За Данила има податак у истим новинама од 01.12.1936. године да је био учитељ у Пишталинама код Цазина и да је отпуштен из службе, тј. да му служба престаје 14.10.1936.године.

Послије рата је написао књигу "Борбени пут 43.Истарске дивизије" па сазнајемо његово поријекло, а у својим мемоарима га спомиње учитељица Ана Дошен (занимљиво, рођена у Крњеуши) и каже да је требао бити први Истарски генерал, али није прихватио јер је желио остати само обичан учитељ, и каже да се дружила са његовом женом Маријом у Загребу гдје су сви били касније премјештени из Истре.

ANA DOŠEN memoari-uciteljice-kroz-uspomene-iz-zone-b/

ШКОЛЕ И УЧИТЕЉИ У ПЕТРОВАЧКОМ СРЕЗУ 1944-46

ШКОЛЕ И УЧИТЕЉИ

У ПЕТРОВАЧКОМ СРЕЗУ

1944-46. ГОДИНЕ

_________________________________________________________________________

У новинама "Глас Српске" у рублици "Из архива Републике Српске" изашло је у три наврата 2013. и 2015.године прича о школама и учитељима у петровачком срезу

у школској 1944/45 и 1945/46 години.

Уз податке о школама у свим селима, спомиње се и школа у Смољани са учитељима Василије Митерко, бившим домобранским капетаном из Шида, Даницом Бајовић и Сергијем Черним.

________________________________________________________


О школској 1944/45 изашла су два наставка гдје каже да су у петровачком срезу су радиле школе у Скакавцу, Смољани, Буковачи, Рисовцу, Суваји, Петровцу и Бјелају.


Линкови:


Školska-1944/45 u petrovackom srezu 1

Školska 1944/45 u petrovackom-srezu 2

О Смољани је написано:

Двије године раније написан је чланак о школској 1945/46 :

Линк:

Škole i učitelji u Petrovačkom srezu 1945/46

О Смољани су написали:

Податке за поменуте текстове у Гласу Српске је сакупила Верица Јосиповић, начелник Одељења за сређивање и обраду архивске грађе у Архиву РС

ОДЛУКА О ОТВАРАЊУ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ У СМОЉАНИ

ОДЛУКА О ОТВАРАЊУ

ОСНОВНЕ ШКОЛЕ У СМОЉАНИ

1927.ГОДИНЕ

________________________________________________________

  

"Просветни гласник" 
службени гласник
 Министарства просвете
 Краљевине Срба, Хрвата 
и Словенаца, у броју 8 
из августа 1927.године 
на страни 484 под ставком 39
 доноси одлуку министра просвете
  Др. Нинка Перића о отварању
 Основне школе у Смољани.

___________________________________________

О.Н. Бр. 42.247

3-8-1927. год

Отварање основних школа и дечјих забавишта у бихаћкој области

39.

На предлог Просветног Одељења Бихаћке Области

од 20.јула 1927. број 1873 а на основу чл. 12.

Закона о народним школама

одлучујем:

да се отворе основне школе у

Смољани среза босан.-петровачког,

Хрипавцима среза Кључког,

Тукбобији среза санског, области бихаћке, у новим

уз државну помоћ саграђеним школским здањима, и

дечје забавиште у Бихаћу, у згради политичке општине.

Министар просвете

Д-р Нинко Перић, с.р.

________________________________________________________

  Исти  гласник,
 у свесци 9 из септембра 1929.године
 на страни 777-778, доноси одлуку о затварању и отварању одељења 
у травничкој, бихаћкој, 
тузланској и мостарској области,
 гдје се уз 8 одељење у Петровцу,
 отвара и друго одељење
 у основној школи у Смољани.
Ову одлуку је потписао 
помоћник министра просвете 
М.Милошевић

___________________________________________

И мало података о тадашњем Министру просвете који је потписивао ове одлуке, 

доктору права Нинку Перићу.

Као истакнути члан Радикалне странке, био је министар у више министарстава, 

председник скупштине, посланик у Букурешту...

Био је предсједник скупштине 20.јуна 1928.године када се догодио атентат у скупштини, 

гдје је Пуниша Рачић убио двојицу хрватских посланика,

 а ранио предсједника ХСС Стјепана Радића који је убрзо умро од последица рањавања. Спочитавају му да је био судионик атентата 

јер је незаконито дао ријеч Рачићу прије атентата 

и напустио салу непосредно прије пуцњаве.