JEZERA

J E З Е Р А

(И ПОГЛЕД НА КАПЉУВ)

Jезера би била мјесто гдје увире наша,Смољанска Ријека...

За оне који незнају,то би било низводно од Латиновића, ријеком неких километар -два,а фактички је најближе Капљуву,налази се испод њихових кућа...

А није далеко ни од Доњег Капљува...

Ни од Катине Главице...

Некад је Ријека текла већим дијелом године ,па су се Језера видјела из пола Смољане,а сада нажалост Ријеке има све ријеђе и још уз то увире успут на неколико мјеста,па слабо шта воде дође до Језера.

Земља око Језера је веома плодна,и сад се оре и сије жито што се некад није могло радити јер је Ријека често "долазила"...
Иначе,земљу око Језера имају углавном људи из Тавана.

Језера су фактички настајало тако што тих пар увора гдје је вода нестајала у утроби земље није могло примити силну воду коју је доносила Ријека,па се стварало језеро по окoлним њивама.
Та мјеста су Смољанци звали "шковртњови" и било их је  три овдје -сад су прилично зарасли и не виде се најбоље.Некад се јасно видјела рупа гдје вода улази ,а нас дјецу су страшили од малена да не прилазимо тамо јер ће нас вода одвући у шковртањ.

Памти се један трагичан догађај неких седамдесетих година,кад је била велика акција вођења воде у Капљув преко Смољане...
Била је то масовна радна акција омладине Капљува, али и омладине Смољане,вјероватно најмасовнија тих година.

У повратку са рада омладина из Горњег и Доњег Капљува се свратила на Језера да се окупа и утопио се један момак (Бурсаћ из Доњег Капљува) и прекинута је једна велика,друштвено корисна  акција,а Капљув је остао и дан данас без воде...

Ево још мало слика на путу од Латиновића до Језера:

Лијепо вријеме у октобру преварило је и ово прољетно цвијеће ...

Корито Ријеке је скоро зарасло ...

И на крају неколико слика Капљува,кога баш немамо често прилику да видимо и то обасјаног залазећим сунцем, уз коње и краве које пасу око Језера...сеоска идила...

PUTOVANJE KROZ SMOLJANU (video)

PUTOVANJE KROZ SMOLJANU

Video priča u osam nastavaka,o putovanju u Smoljanu i kroz Smoljanu ,jednog našeg Smoljanca iz Bačke.

Slaviša Praštalo je u Smoljani proveo neke davno, lijepo vrijeme školskih raspusta kod đeda Vase i babe Pave i to mu je djelovalo tako zarazno da se i danas u svojima: Rastini,Gakovu i Somboru i dalje osjeća kao pravi Smoljanac.

Inače majstor od kamere,pretočio nam je svoje putovanje u Smoljanu u aprilu 2010.godine u devet majstorski urađenih video pričica.

Pošto je sve češće sanjao Smoljanu, odlučio je da je vidi i uživo poslije  22 godine koliko nije bio tamo.
Sa bratom Draganom ,koji je isto "veliki Smoljanac" u dalekom Parizu ,došao je tog proljeća u Smoljanu naoružan kamerom i fotoaparatom i pored toga što je razgalio svoju dušu ,ostavio nam je i ove prelijepe video priče .

U prvoj priči, pjesmu "Oj Grmeču,nad gorama goro" prvi pogled na Smoljanu iz Donjeg Kapljuva,a kad su prošli Petrovac i poznatim putem krenuli prema Smoljani -srce je naraslo do broja 46...Dragan je više vremena proveo u Smoljani pa je on znao više stvari i objašnjavao detalje usput.Uz posjetu Daćinoj vodi došavši do mjesta gdje se razdvajaju putevi za Smoljanu i Krnju Jelu selo se vidjelo kao na dlanu.

U drugoj priči od raskrsnice, kroz polje- "putem krivudavim kao zmija" ,kako reče Slaviša,pa do "podbatak" do prvog cilja kuće Rade Inđića neposredne blizine mjesta gdje su nekad živjeli njihovi .

Treća priča-posjeta rodnom ognjištu...ostacima kuće gdje su nekad živjeli Praštali ...


Četvrta priča-obilazak okoline oko nekadašnje kuće đeda Vase Praštala...sjećanje na nekadašnje puteve... 



Peta priča-put ispod sela u Krnju Jelu,sve uz pjesmu "Drvosječa"...



Šesta priča-posjeta majčinom ognjštu...
Glavica,mjesto gdje je živio ujak od braće Praštala- Obrad Kragulj...
Na povratku obilazak još "znamenitosti":Rijeke,Prežaljke kod Đana,Srednje škole sa spomenikom žrtvama iz dva prethodna rata i igralištima i na kraju slika današnjih đaka škole ,na kojima će počivati budućnost Smoljane...



U sedmoj epizodi uz pjesmu "Drvosječa" povratak iz Krnje Jele ispod sela do kuće Mile Mandarića koji "pjeva naprvo" u pomenutoj grupi,pa uz Batak do Radišića.Obilazak stare škole gdje se Dragan sjeća svojih školskih nestašluka i predivan pogled sa glavice iznad škole na Smoljanu i prema Petrovcu,obilazak crkve i groblja i na kraju na Sjerovac...
Bez posjete ovom izvoru priča bi bila siromašna...



U osmoj priči,poslije  posjete Sjerovcu -uzastranu u Tavane... 
U Mrđama su sreli Cabriju i poslije malo priče sa njim produžili u Tavane.



U Tavanima posjeta rođacima Panjici i Slavku Stojanoviću i njihovom đedu Panji .Stojanovići su ih proveli kroz svoje bogato imanje gdje nema- šta nema.
I na kraju  put nazad prema Ključu i dalje na istok, opjevanom "cestom Petrovačkom"

PRIRODNE LJEPOTE SMOLJANE-JOVINA JAMA

PRIRODNE LJEPOTE SMOLJANE

JOVINA (DAĆINA JAMA)

Kratka video pričica o jednoj prirodnoj znamenitosti Smoljane,Jovinoj (Daćinoj) jami koja se nalazi pored puta za Petrovac .
Jama je nedaleko od poznate Daćine vode,u Daćinom gaju- dijelu Risovače ,inače privatnoj zemlji Kecmana iz Srednje Smoljane koji imaju veliko prostranstvo livade i šume u ovom dijelu Smoljanskog polja.
Prilično je duboka ,i narod ju je zvao bezdanka... 
Čobani, koji su čuvali blago u polju, pokupili su i pobacali u nju sve kamenje okolo  slušajući kako dugo odzvanja padajući u njenu dubinu...
Autor je bacio kamen u nju za sve one koji su nekad bacili kamen u ovu ili neku drugu Smoljansku jamu.
Ili bilo koju jamu....

j

IZLET NA OGUMAČU

IZLET NA OGUMAČU

Ogumača ,prostrana visoravan iznad Smoljane okružena crnogoričnom šumom ,na nekih 1100 metara nadmorske visine.

Jedan od najljepših dijelova Smoljane,prekrasnih planinskih pašnjaka i visoke razgranate šume .Nekad veoma korišten kao livada i pašnjak za ishranu stoke Smoljanaca ,danas rijetko posjećivan .

Ja na Ogumači nisam bio skoro 30 godina,i za Ilindan smo dogovorili da napravimo mali izlet gore,a vodič nije mogo biti bolji nego Dragoslav Mrđa -Mrki,stari lovac i poznavalac grmečkih ali i drugih predjela.

Poranili smo ,ranom zorom u 5 sati ,dok se tek razdanjivalo i od Mrđa uza Stranu ,kraj Vodice,Gojkine ograde,mjesta gdje nekad bila Gojkina koliba, pa do Kokina gaja...Tu nam se uglavnom završio uspon kroz neprohodni čestar kroz koji slabo šta prolazi...

Iza nas se vidjela magla u Smoljanskom polju...

A ispred nas se tek pojavljivalo sunce, tamo negdje lijevo od  najvišeg grmečkog vrha.

Mrki je kao iskusni lovac osmotrio da nema kakvih lovaca u zasjedi ...

...i mogli smo krenuti dalje...

Iza nas se u daljini vidjela Osječenica...

...lijevo se vidjela Okruglica,Krndija i ovaj dio Ogumače gdje su kuće tj.zaselak Ogumača...

...ispred nas je bila Ilina greda...

...a mi idemo desno ,u ovaj dio Ogumače prirodni ,netaknut...na istok prema suncu.

Uskoro se jasno na horizontu vidio i Crni vrh,najviši vrh Grmeč-planine ,visok 1604 metra  i lijevo od njega Škrapljoviti vrh ,malo niži od njega...a trava do koljena,sve moguće planinske travke što ih je Bog dao...

I uskoro smo prešli Buronjino brdo i pred nama se otvorio nevjerovatan prizor...

Nesvakidašnja ljepota,Ogumača okupana izlazećim suncem u rano jutro,omotana maglom...

Kad smo malo došli sebi od ljepote prizora, spustili smo se do Kladara ,lijevog dijela Ogumače...

Iskoristili smo priliku da se slikamo u ovoj ljepoti prirode...

Kladar je ovaj sjeverni ,gledajući od sela ,dalji dio Ogumače.Karakterističan je po biču ili brku -tvrdoj travi nezgodnoj za koševinu, ali dobroj za blago ,posebno za ovce.

Još je Kladar poznat i po mravinjacima, koji su valjda nekad bili aktivni, pa su s vremenom zarasli u travu.A trava dugo godina ne košena i ne pašena ,izgleda ko debeli tepih, pa kad ideš po njoj noge tonu do gležnjeva.

Zemlju na ovom dijelu Ogumače su uglavnom imali ovi dolje moji "poljari" Latinovići ,Marići,Stojanovići,Radišići i ostali...

Ovaj dio se zove Đurkin Kladar(a Đurko, sad da se pohvalim, je bio moj pramđed) ,i baš je bio pun mravinjaka...

...a Smoljanci ,kako ih je već Bog dao,svoju vještinu "izdjevanja imena" tj.davanja nadimaka ,iskoristili su i uz ovaj naziv, pa su poznatog pjevača Boru Drljaču zvali Đurkin Kladar ,zbog bradavica koje ima na licu...

Ogumača se nekad redovno kosila,uvijek prije ostale livade, obično od 4.jula pa nadalje.Nezna se šta je bilo teže,kositi ,kupiti ili sadjevati bič,ali kažu kad se janjci rane "Ogumačarskim sijenom"- netrebaju zobati...

Kažu da su Dalmatinci,čuveni nakupci sa Petrovačke stočne pijace, uvijek znali poznati janjce koji su izranjeni  Ogumačarskim sijenom...

Tu pored Kladara ,je nekad bio izvor Stjepanovac...

Nažalost,odavno ga nema...postoji priča da ga je Pane Stojanović-Panja zatrpo da bi pojačo Dekovac ,ali koliko je to istina pitanje je...

...biće da se on sam od sebe "ugasio" što nije rijedak slučaj sa izvorima u kraškim predjelima i takvih slučajeva ima dosta u Grmeču posebno u zadnje vrijeme zahvaljujući većoj siječi šume...

Uglavnom ,izvora više nema -ostalo je samo korito kuda je nekad "otjeco"...

A o kakvom se jakom izvoru radilo ,govori i to da su čobani ljeti kupali u jezercetu koji su sami napravili pregrađivajući "jažvu" kud je otjeco...Mrki kaže da je on tu naučio plivati u tim nekim svojim "čobanskim danima"...A inače su Mrđe ovdje najčešće  "izgonile" blago ,jer im je bilo najbliže...

Poslije Kladara i Stjepanovca ,uz ivicu šume smo prešli na drugi dio Ogumače ,bliži selu-Do...

I ovdje postoji "Đurkin do" što potvrđuje da su i ovdji skoro iste porodice imale livadu kao i u Kladaru...

Ovdje u Dolu  livade su "upirale " u Buronjino brdo...

...i trava je malo "pitomija",nije sve bič...

Još smo malo prošli kroz šumu bujadi i pogledali pećinu koja se nalazi tu negdje na ivici šume između Dola i Buronjinog brda...

I bio je to ,otprilike krug oko Ogumače...

...nevjerovatni prizori nedirnute prirodne ljepote u rano jutro...osim pjesme ptica nikakav se drugi zvuk ne čuje...

U povratku smo se jedva probili kroz izraslo šiblje,a ovuda je nekad bio širok put kud su silazili čobani ,a bogami i "svlačili" se balvani...

Još smo se zaustavili na Mrđinskoj gredi,da "odradimo" još nekoliko slika odavde sa ovog prekrasnog vidikovca ,odakle se kao na dlanu vidi ovaj lijevi dio Smoljane, a i dalje...

I još smo na kraju malo navratili "kraj" Ledenice...

Da i nju "ispoštujemo" u ovom obilasku prirodnih ljepota "sjeverne Smoljane"...

Ovo bi bio otprilike put kojim smo prošli...

Bio je to nezaboravan izlet i zbog doživljaja ljepote predjela i zbog slika za koje mi se čini da spadaju među najljepše uslikane tamo u zadnjih desetak godina u Smoljani i oko nje...