SMOLJANA U NOVINAMA "BLIC" 2001.

SMOLJANA U NOVINAMA "BLIC" 2001.GODINE

Jedna pričica o Smoljani iz pera novinara Blica Dragana Bere,objavljena 6.avgusta 2001.godine

REPORTER 'BLICA' U SRPSKOM SELU SMOLJANE U OPŠTINI BOSANSKI PETROVAC (FBIH), GDE JE SVE VEĆI BROJ POVRATNIKA

Povratak na srpska ognjišta?

06. 08. 2001. 

Povratak na srpska ognjišta?

Na obroncima Grmeča, osam kilometara od Bosanskog Petrovca prema Lušci Palanci, smestilo se selo Smoljane. Iz ovog područja (sada pod upravom Federacije BiH) u leto 1995. godine žitelji Smoljane krenuli su u izbeglištvo.

Tog leta je Hrvatska vojska, u akciji 'Oluja', nadirala prema Kninu iz više pravaca i u koordinaciji s Armijom BiH proterala Srbe iz Petrovca, Drvara, Grahova i drugih mesta sa njihovih vekovnih ognjišta, gde su činili izrazitu većinu. Danas su skloni verovanju da je njihov lep, ali i pasivan kraj, bio predmet političke trgovine.Bilo kako bilo, iz Smoljane su na traktorima i zaprežnim kolima, pod kišom granata, krenuli put Dervente, Banjaluke, u Srbiju... Usledile su godine izbegličkih muka.

- Gde god dođeš gledaju te nekako čudno. Kao da si baš ti kriv za ono što ti se desilo, kao da se nisi dovoljno borio i kao da si jedva čekao da napustiš svoje ognjište. To me je vređalo, priča jedan stariji meštanin koji ne želi da mu se spominje ime, jer su mu, kaže, deca još u izbeglištvu, pa da nemaju problema.

Prolazilo je vreme, izbeglički život bio je sve teži, a čežnja za Grmečom i selom Smoljane, postajala sve jača.

- Meštani Smoljane teško su podneli izbeglištvo. Teško je i sada onima koji se još nisu vratili ali mi nikad nismo gubili nadu u povratak. Koliko sam samo puta sanjao da sam u selu, obilazim kuće i komšije, gledam vrtače i stada ovaca, Grmeč u daljini... I taman da mu se približim, da ga dohvatim, a on se udalji, seća se Zoran Mrđa, sada predsednik Mesne zajednice Smoljane.

Od predratnih 330 kuća u Smoljane se dosad vratilo 120 domaćinstava ili oko 400 meštana.

- To se može smatrati uspehom, kažu Smoljani, jer se u čitavu opštinu Bosanski Petrovac, koja je pre rata imala oko 13 hiljada Srba, dosad vratilo tek između 2 i 2,5 hiljada stanovnika.

I ovde je uglavnom reč o starijim ljudima. Mlađi se teže odlučuju zbog nepoverenja posle svega što se desilo, a jedna od glavnih prepreka povratku je i nedostatak posla.Dosad je na stotinu kuća postavljen krov jer je čitavo selo popaljeno, porušeno i opljačkano. U još dvadesetak domova meštani žive pod pločom. Dok je leta dobro je, ali se pribojavaju zime. Uvedene su i autobuske linije prema Derventi i Banjaluci.

- Živi se uglavnom od poljoprivrede, odnosno stočarstva. Jedan broj Smoljana radi u Šumskom gazdinstvu 'Oštralj' sa sedištem u Driniću, u opštini Srpski Sanski Most. Obnovili smo rad osnovne škole koju pohađa osamnaest đaka. Na žalost, nekad ih je bilo oko 400, ali mi se nadamo da će s povratkom ostalih meštana biti i više. Crkva je bila porušena u ovom ratu, ostali su samo zidovi, ali smo je uspeli ponovo izgraditi, da se zna ko ovde živi, ističe Ile Dragišić, glavni pokretač svih akcija i predsednik Odbora za izgradnju crkve u selu.

A kada je crkva Svetog proroka Ilije završena u selo Smoljane se slilo sa svih strana i sve što je moglo doći. Došli svi meštani, povratnici, mnogo onih koji se još nisu definitivno vratili i brojni gosti.

Crkva je sada još lepša kako izvana tako i njena unutrašnjost. Po običaju služena je molitva i obavljeno osveštenje zbog čega su ovde došli i Vladika Hrizostom čija je ovo eparhija i Vladika Dabro-Bosanski Nikolaj koji je odavde rodom. Posebno su bila radosna deca koja će ovaj događaj posebno pamtiti, a naročito ona koja su ovde krštena.

Presrećan je bio i kum crkve Mirko Latinović koji je rodom iz Smoljane, a sada živi i radi u Moskvi. On je bio i najveći donator u izgradnji, a veliki doprinos dalo je i Šumsko gazdinstvo 'Oštralj'.

Toga dana, o Ilindanu 2001. gdoine u selu Smoljane se, kako to običaju nalažu, jelo i pilo, igralo i pevalo duboko u noć. Nisu izostala ni sportska takmičenja među kojima i najpopularnija disciplina - bacanje kamena s ramena.

Čudio se Grmeč i toga dana, jer posle tolike patnje, tuge i nepodnošljive tišine, Smoljane opet oživeše.

- Korene nam nisu iščupali, kažu Smoljani, i biće još ovakvih dana.

                                                                                                                                                                                          D.Bera