ИЗ НОБ: AНИЦА СТОЈАНОВИЋ- ПРЕДСЕДНИЦА АФЖ-А

ИЗ НOБ-A

______________________________________

АНИЦА СТОЈАНОВИЋ ИЗ ПРЕДСЕДНИЦА АФЖ-А

_______________________________________

ИЗ KЊИГЕ: "НАРОД РАТНЕ ОПШТИНЕ СМОЉАНА"

Аница Стојановић је рођена 1892. године у селу Смољана од оца Томе и мајке Тодоре. Аница је седмо дијете од дванаесторо дјеце својих родитеља. 
Удала се 1917. године и родила деветоро дјеце, четири сина и пет кћери.
 Аница је од првих дана организовања АФЖ била једна од најистакнутијих жена у Смољани. Боље рећи најактивнији друштвено политички радник међу женама њене доби. Због тога је послије одласка Јеле Латиновић на нову дужност бирана за предсједницу Одбора АФЖ-а.
 На дужности предсједнице остала је све до ослобођења земље.
 Након рата са сином Драгом одселила се у Банатско Велико Село међу првим колонистима. Тамо је умрла и скромно сахрањена 1974. године.
 Аница је уз Јелу Латиновић пионир борбе за еманципацију жене у ратној општини Смољана.Од почетка је схватила циљеве народноослободилачке борбе и укључила се у изградњу нове народне власти, а прије свегау рад са женама. 
Истицала се динамиком и несебичним залагањем у организовању акција за помоћ на фронту, у разбијању летаргије, предрасуда и заосталих схватања код жена. У заосталој, полуписменој средини и у њеним годинама био је то примјер заслужан дивљења. У том смислу она је у неку руку смољанска ,,Јованка Орлеанка". Аница је у свим акцијама била прва и бескомпромисна. Примјером је показивала како се треба борити за људска права и достојанство жене.
 Аница се нарочито истицала у организовању и провођењу акција за збрињавање и његу рањеника у болницама, за снабдијевање партизанских јединица храном и одјећом. 
Дијелом је и Аничина заслуга што борци и рањеници пролетерских јединица и избјеглице са Кордуна и Баније носе најбоље утиске о гостољубивости и родољубљу нашег краја. У све акције Аница је уносила свој живахни темперамент, ентузијазам и храброст. 
Она је понијела највећи терет око мобилизације жена за помоћ болесницима инфективне болнице у школи у Смољани у другој половини 1942. године.Свакој жени она је прилазила са пуно такта али и озбиљно и упорно. Успијевала је сваки пут да их масовно укључује у акције и тако обезбиједи провођење у живот мјера и задатака који су тада стајали пред политичким факторима борбе и револуције. 
Аница је само оличење жене општине Смољана. Све су оне, свака на свој начин и према својим материјалним могућностима, дале обол нашој борби и заслужују да им се каже ВЕЛИКА ХВАЛА. 


Гојко Латиновић