.........
Преко горе Грмеча на високом положају лежи "Бравско"; у њему има један бунар "Краљевац" и код њега једна зидина, народ је зове "Краљев тор".Недалеко отален у селу "Јасеновцу" има једна зидина,која је назад 20 година раскопана и нашао се облик цркве,па одтада на истом мјесту чини се богослужење на дан св.пророка Илије.У Бравску има више зидина које народ зове градинама.
Између Санице и Бравска диже се велика гора Грмеч,о којој се прича ,да на њој има град истог имена,али не лићи толико граду,колико као некој паланци,која је на високим литицама.
У лањском календару "Бошњаку" описао је П.Мирковић опширно,шта народ прича о граду Грмечу.И ми ћемо то овдје у потпуности забиљежити.
"Од Петровца одјахавши на источну страну скоро три сата,доћи ћеш на планину Грмеч.
На највишем врхунцу те планине стоји град,које исто име има као и планина.Град је половину зидан а друго половину је самотврд.
Мало се од њега порушило.А у ком је вијеку зидан,не зна се.Сад је зарастао у шуму,те у самом граду по калдрми има јела и јавора у промјеру по два до три метра.
Од Грмеча један и по сат на пољу Бравску је једна развалина под именом "Градић",а близу њега веома здраво врело "Краљевац" .Ево шта народ приповједа о Грмечи и Градићу.
У старо вријеме у граду Грмечу становао је један краљ, а бијаше веома богат и силан.
Овце његове становале су на Бравску у Градићу.
У оно вријеме,приповиједа се,у тим крајевима није падао снијег никада.Једном бијаху чобани краљеви са овцама на Бравску, а удари снијег и затпа све овце.Чобани оду и кажу краљу шта је било.
Краљ рече:"Дјецо моја! то је од бога пала слана,да за наске овдје није стања.Спремајте се,одмах идемо"
Почну се спремати и потоваре што су год имали,али како краљ бијаше пуно богат,па не могаше све понијети ,он узме пуну тисову касу дуката и затпа их у граду.
Најмлађој ћерки његовој бијаше жао оставити толике дукате те не хтједе никако откучити се од новца,пак ни онда кад пођоше,не устајаше од касе вичући:"Ја их жива оставити нећу!"
Отац јој говораше и заклињаше је,али она неће па неће.Но кад никако не хте поћи,отац је онда прокуне:
"Е кад нећеш да идеш с нама,а онда нека милостиви Бог нареди и послуша родитеља врућу молбу и овога часа да се претвориш у змију и да лежиш на њима и дневи и ноћи и љети и зими,а само на Ђурђев дан прије сунца један пут да изађеш,те ако се тадај са мушким сретнеш,да се пољубиш и опет повратиш у дјевојку и пођеш за истог ,а новце да узмеш свом суђенику".
Онога часа она се претвори у змију пашљата репа и сплаза се на новце.
А отац њезин пође итолен и крену на јужну страну.Путујући од Грмеча чим је ишао један сат,стао је и ударио биљег и како ондашњи народ зове мрамор.
Мрамори су и дан данашњи на истим мјестима гдје су и ударени .Високи су два метра и широки по метра од тврдога љутца камена;први стоји у Јањилима,затим у Зденом долу у пећини.Тај је у ђубре зарастао.Трећи у Горинчанима,пак онда у Сековцу(вјероватно Шековцу оп.адм),Криводолу,Црвљивици и пошљедњи у Жупи јуначкој.
У Унцу се краљ настани и сазида град Висућ на једној стијени,који је до данас сачуван у цијелости .Басамаци,који су у стијену исијечени ,нијесу у стању данашњи људи ни у два пута искорачити.
Више је људи из околине грмечке ишло рано о св.Ђурђу у Грмеч град да се пољуби са краљевом кћери.Али ни један није се могао одважити,дочекати да се сунце роди и да змија изађе.
Приповједају,да је био дошао један и стајао на градским вратима на Ђурђев дан и чекао,па када се сунце рађало,пође змија из града,те ће упараво њему.Сва се сијаше као сунце,на глави имађаше круну,а реп јој двострук.Он завеже и дочека је.Она дође до њега и почне му ићи уз ногу и управо допуза до главе и хтједе га пољубити у десни образ,али он макне главом,а она се одмах врати натраг на дукате.
И сад често пута који оде,али се не одважи чекати је ни један.А дјевојка сирота,ето још чека у народној замисли свога суђеника."
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
