BLOG SMOLJANA

недеља, 23. април 2017.

СМОЉАНЦИ СТИПЕНДИСТИ СПД „ПРИВРЕДНИК“ ИЗМЕЂУ ДВА РАТА


СМОЉАНЦИ  
СТИПЕНДИСТИ  СПД „ПРИВРЕДНИК“ ИЗМЕЂУ ДВА РАТА 





________________________________________________________

Српско привредно друштво ”Привредник” основано је 23. септембра 1897. године у Загребу као једна од најзначајнијих привредно-просвјетних институција српског народа на иницијативу хуманисте и добротвора, велетрговца и родољуба Владимира Матијевића из Горњег Будачког на Кордуну. Након што је основана Српска банка такођер са средиштем у Загребу (1895. године) и Савез српских земљорадничких задруга (у оквиру којег је првих осам година ”Привредник” дјеловао, да би се 1903. године, кад су се послови развили, Друштво осамосталило) реализира се Матијевићева идеја о стварању удружења које ће организирано радити на проналажењу и подизању, збрињавању и образовању надарене дјеце из сиромашних породица из Далмације, Лике, Кордуна, Баније, Славоније, Босне, Херцеговине, Војводине, како би се та дјеца стручно оспособила за разне занате и трговину, и како би им се помогло да касније отворе своје самосталне радње и тако постану носиоцима оживљавања привреде као основног предувјета за културни и друштвени препород свога народа.

________________________________________________________



Међу 31775 питомаца из углавном сиромашних српских крајева које СПД ПРИВРЕДНИК ишколовало под геслом РАД-ШТЕДЊА- ЧЕСТИТОСТ у периду 1897-1941.година, кад је престало са радом, био је велики број из Петровца и околине.Ово су питомци из Смољане, Крње Јеле и Капљува из регистра Привредника са годином одласка на школовање, именом скрбника, повјереника и мајстора код кога су изучавали занат:



СМОЉАНА:

КРЊА ЈЕЛА:

КАПЉУВ: 





Важна у раду СПД ПРИВРЕДНИК су били повјереници у мјестима-  најчешће учитељи и свештеници, који су одабирали ученике и водили бригу о њима до завршетка њиховог школовања и првог самосталног запослења. 

Њихов задатак није био лак, било је неразумијевање средине за њихов рад, отпора код саме дјеце, која су се нерадо одвајала од родитеља, а било је и отпора власти. Повјереници у градовима и већим мјестима, у којима су се школовали питомци, помагали су одгојно, штитили интересе и бринули о питомцима. Једном мјесечно одржавали су састанке с питомцима, на којима су разматрали питања из живота и рада питомца, организиране су приредбе, предавања и прославе, набављане су и размјењиване књиге.




Међу овдје пописаним повјереницима су  учитељи КАТОВИЋ НИНЕ (У званичним документима стоји "НИНО" али су то Смољанци окренули на своје),ТОШИЋ РАДИША И РИБАРИЋ ДАНИЛО које сам већ поменуо у причи о учитељима у основној школи у Смољани, па то само потврђује године у којима су радили у Смољани. 

Свештеник (прото НИКОДИМ НОВАКОВИЋ) је исто тако познат а желим посебно да напоменем једног пописаног свештеника који се помиње чак код четворице питомаца (а један од њих је и Гојко Мрђа - Миланов, каснији  владика Николај) ПЕТРОВИЋ И. БРАНКО за кога стоји да је био парох Смољански 1940.године.
За њега раније нисам чуо, а занимљиво да га у својој књизи "ЦРКВА СВЕТОГ ПРОРОКА ИЛИЈЕ У СМОЉАНИ" не спомиње ни Бошко М. Бранковић аутор књиге. У књизи стоји да је од 1927.године послије преласка администратора парохије Вукосава Милановића у Кулен Вакуф парохију као администратор задужио Душан Новаковић - син свештеника Никодима Новаковића који је администратор парохије био до почетка рата , до краја 1941.године када је заједно са оцем отишао у избјеглиштво у Србију.
Зато мислим да сам у овом истраживању пронашао још једног свештеника који је служио у Смољани и који се не помиње у неким другим документима.



Да кажем још нешто о Привреднику, његов рад је прекинут за вријеме 1.свјетског рата да би поново наставио у Краљевини СХС и Краљевини Југославији и радио све до 1941.године када су усташе забраниле његов рад уништиле и узурпирале његову имовину и побиле доста активиста друштва.
Комунисти послије рата нису видјеле смисао у његовом обнављању јер је школовање било бесплатно, па су национализовали његову цјелокупну имовину која није била мала, захваљујући бројним донаторима и добротворима који су поклањали и завјештавали своју имовину друштву.
Друштво је поново обновљено у Загребу 1993.године захваљујући групи храбрих ентузијаста, и у тешким условима ради и данас у Загребу и цијелој Хрватској, стипендирајући из скромним стипендијама надарену Српску дјецу, средњошколце и студенте и борећи се да поврати некадашњу имовину.



Да се на крају захвалим Војиславу Латиновићу,  познатијем као Војину Швабином , који ме је својом причом о његовом оцу Николи Латиновићу- Шваби , који је био благајник Привредника (ишао на обуку за то у Загреб) и  брату Душану који је ако стипендиста Привредника завршио трговачки занат код трговца у Суботици Куртеш Милоша и радио у Београду као трговац на Теразијама у мушкој конфекцији, и рат провео у Београду да би по ослобођењу Београда 1944.године ступио у III.Крајишку бригаду и погинуо на пробоју Сремског фронта , навео на ово истраживање и проналазак још нечег из историје Смољане и Смољанаца.

субота, 08. април 2017.

СВИ УЧИТЕЉИ У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ У СМОЉАНИ






СВИ УЧИТЕЉИ 
У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ
 У СМОЉАНИ 




________________________________________________________



Списак свих учитеља у Основној школи у Смољани од њеног оснивања 1927.године, до њеног коначног престанка са радом и рушења у септембру 1995.године.Написане су и отприлике године кад су радили у школи, а податке су давали бивши ученици у акцији сакупљања података на фејсбук групи Смољана и Крња Јела као и разговору са неким старијим ученицима који нису активни на друштвеним мрежама.
Списак вјероватно није коначан, и сви који имају податке које нисмо уписали нека их доставе.

________________________________________________________


УЧИТЕЉИ



 КАТОВИЋ С. НИНО  1927-1934 Вјероватно први учитељ у Смољани
 ТОШИЋ М. РАДИША  1934-
 ЈЕРИНИЋ С. ЈЕЛЕНА  30-их
МИЉУШ П. ДАНИЦА  -1937
ДИВЈАК Н. МАРИЈА  1938-
РИБАРИЋ А. ДАНИЛО  -1941
 РИБАРИЋ Д. МАРИЈА  -1941
ВАСИЛИЈЕ Н. МИТЕРКО 1944-46
ДАНИЦА БАЈОВИЋ 1945-46
СЕРГИЈЕ ЧЕРНИ 1945-46
МАРИЈА ЗОРИЋ  1945-46 Жена од Вељка Зорића,судије.Дјевојачко Јунгић
 (?) АВДО  1946-47
AЦО РАДОСАВЉЕВИЋ  1947-48
(?) САЛИХ послије рата
АЛЕКСА БУДИМИР  око 1950. Оженио кћер Стеве Мрђе Кулаша
 ЈЕЛА ШЉИВАР 1954-55
СТЕВО КНЕЖЕВИЋ  Из Скакавца, ожењен Росом Ступар из Шобатовца
 БРАНКО КУЛИЋ  1954-55
СМИЉА КУБУРИЋ-ДРАГИШИЋ  1955/56
КРИСТА MАНОЈЛОВИЋ  1956/57
 ВОЈО ЈАРИЋ  1957
 ДРАГИЦА ВЕКИЋ ШОЛАЈА  1956-57
 ДРАГО ЈАЊИЋ  1957-58
 СМИЉА ПЕЋАНАЦ  ОКО 1960 Из Рашновца
БОСА ЛАТИНОВИЋ- МРЂА  1962-66
 БОЖО ЂУРИШИЋ 60-их Сјећају га се Маринко Мрђа и Др.Мирко Керкез
СИМО ТУРУДИЈА  60-их Са Козаре, спомиње се у књизи 
 MУМИН MУШЕТА 
 ДАРА КЕЦМАН- ДАРИЦА  Кћерка Јове Кецмана Даћина
 ПЛЕЋАШ НИКОЛА  Био касније министар просвете у влади СРБиХ
MАРИЈА (?) 60-их муж Жарко предавао Српски у “средњој школи” у Смољани, имали дјецу Живко, Тео,Тилда- становали у школи у Смољани
 АНА МАЛЕШЕВИЋ  1962 Из Гламоча
 ЏИГУМ МУХАМЕД 1963- Радио у више наврата у школи
ПРОШИЋ ДУШАН - ДУЦА  60-их и 70-их
 ЏИГУМ ХУСЕ 60-их , 70-их,80-их
 ЈЕРЕМИЋ МИЛЕ- МИЛЕТА 1980-84
 ЈЕРЕМИЋ МИРА  80-их Није стално радила али је у више наврата замјењивала друге учитеље
ВЕРА ЂИЛАС- МРЂА  1972-1981 и 92/93 У два наврата радила у школи, дошла као млада учитељица удала се у Смољану
 ЈОВАНКА ПЕЋАНАЦ- ЛАТИНОВИЋ 1981-
 СТЕВО ЈЕЛИЧИЋ Крајем 80-их и почетком 90-их Из  Колунића
МИЛКА КЕЦМАН - ШЕВО  Крајем 80-их и почетком 90-их
 ЈАСМИНА (ЈАСНА) ШАРАЦ 90-их Из Кладуше, учила дјецу у рату
 МИЛАН ШАШИЋ  1993/94 Из Бихаћа
 ЛЕЛА ЛАТИНОВИЋ  1994/95 Дошла из Зенице 94, жена од Лазе Латиновића



ПОДВОРНИЦИ


 ЂУДА РАДИШИЋ  ОКО 1927 Лале Радишић се сјећа да је Ђуда причао да је био први подворник
 ТРИШИЦА И АЋИМ МРЂА 1944- Били први подворници послије "оног" рата
 ЗОРКА ДАЉЕВИЋ - ЗИЛКА  60-ИХ, 70-ИХ
 ЉУБИЦА  МАРИЋ 70-ИХ И 80-ИХ
 ЈОВАНКА МАРИЋ
80-ИХ- ДО 1995



недеља, 26. фебруар 2017.

УЧИТЕЉИ У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ У СМОЉАНИ 1927-41





УЧИТЕЉИ 
У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ
 У СМОЉАНИ 1927- 41








________________________________________________________



Неколико учитеља који су  службовали у Смољани прије II свјетског рата, о којима сам податке нашао у старим новинама Краљевине Југославије.

________________________________________________________

Као што смо у претходним причама видјели, Основна школа у Смољани је отворена 1927.године и о учитељима који су службовали у њој до рата мало знамо.
У неколико сатрих новина Краљевине Југославије из 30-их и 40-х година нашао сам податке ио неколико учитеља углавном везане за њихово постављење или премјештај из Смољане или промјену чиновничке групе.


НИНО С. КАТОВИЋ


 Први који се спомиње је Нино Катовић у "Просветном гласнику" 
од 01.06.1933.године, гдје у рублици Личне вести под насловом: УНАПРЕЂЕЊА - УКАЗИ;  У VII ПОЛОЖАЈНУ ГРУПУ, на страни 618 стоји:

"Катовић С. Нино, у Смољану, 
среза босанскопетровачког,
бановине врбаске"




Вјероватно је он у Смољану дошао раније и службовао неко вријеме прије овог унапређења, и требало би да стоји " у Смољани" јер говоре о томе гдје се који учитељ налази на служби.
Зато знамо кад је отишао из Смољане, јер у истом листу у броју од 01.10.1934.године под насловом ПРЕМЕШТАЈИ ПО ПОТРЕБИ- УКАЗИ
на страни 819 стоји:


"Катовић С. Нино, из Смољане, среза босанскопетровачког, у Бихаћ, среза бихаћког, бановине исте, с правом чиновника VII положајне групе"



ТОШИЋ М. РАДИША


У истом "Просветном гласнику" ( 01.10.1934) у коме је учитељ Катовић премјештен у Бихаћ, пише на страни 802 под насловом 
ОСНОВНЕ И ВИШЕ НАРОДНЕ ШКОЛЕ
ПОСТАВЉЕЊА
ОДЛУКЕ
ЗА УЧИТЕЉЕ И ЧИНОВНИЧКЕ ПРИПРАВНИКЕ:


"Тошић М. Радиша, бивши учитељ, у Смољану, среза босанскопетровачког, бановине врбаске, с тим да му се за пензију признаје време од 2. октобра 1929.год. до 31.августа 1933.год. по параграфу 274 стр.2 Закона о чиновницима 
( о.н. бр. 35616 од 28-VII-1934.god.)"




 Радиша је, по свему судећи дошао као замјена за Нину Катовића, а у Смољани је следеће 1935. године дочекао унапређење.
"Просветни гласник" од 01.07.1935.године на страни 829 пише под насловом:
 УЧИТЕЉИ
ПОСТАВЉЕЊА
ОДЛУКЕ 
ЗА УЧИТЕЉЕ, ЧИНОВНИКЕ IX ПОЛОЖАЈНЕ ГРУПЕ,
ЧИНОВНИЦИ ПРИПРАВНИЦИ:


"Тошић М. Радиша у Смољани, среза босанскопетровачког, бановине врбаске. ( О.н. бр. 33356 од 30-V-1935.год)"



МИЉУШ П. ДАНИЦА


О Даници имамо податак из једних других новина "Време" од 10.августа 1937. године на страни 8 под насловом 
РАЗМЕШТАЈ УЧИТЕЉА-ЦА
ПО МОЛБИ А ПРЕМА РАСПИСАНОМ СТЕЧАЈУ
ВРБАСКА БАНОВИНА


" Миљуш Даница из Смољане у Косјерево"


О Даници налазимо касније податак да је 01.07.1940.године, као учитељица у Романовцима, срез босанскоградишки, бановина врбаска, унапређена у IX чиновничку групу, па закључујемо да је у Смољану дошла као млада учитељица.






ДИВЈАК Н. МАРИЈА





 Већ следеће године од доласка учитељице Миљуш у Смољани се помиње нова учитељица Дивјак Марија, која је премјештена из Очијева у Смољану
Просветни гласник од 01.07.1938.године  пише на страни 655 под насловом 
ПРЕМЕШТАЈИ ПО ПОТРЕБИ СЛУЖБЕ
УКАЗИ

"Дивјак Н. Марија, из Великог Очијева, среза босанскопетровачког, бановине врбаске, у Смољану, среза босанскопетровачког, бановине врбаске, са правима чиновничког приправника."












РИБАРИЋ А. ДАНИЛО

РИБАРИЋ Д. МАРИЈА


Међу задњим учитељима прије рата били су вјероватно брачни пар Рибарић, мада постоје подаци да су њих двоје заједно напустили Смољану 01.01.1941.године по личној молби, а о Данилу има податак у "Просветном гласнику" 01.07.1940.године да је унапређен у IX положајну групу.
На страни 594 под насловом:
УЧИТЕЉИ - ПОСТАЉЕЊА - УКАЗ
ЗА УЧИТЕЉЕ, ЧИНОВНИКЕ IX ПОЛОЖАЈНЕ ГРУПЕ,
УЧИТЕЉИ, ЧИНОВНИЦИ ПРИПРАВНИЦИ

"Рибарић А. Данило, у Смољани, среза босанскопетровачког, бановине врбаске"





Неких пола године касније, за премјештај по личној молби, у Машиће- срез босанскоградишки, налазимо их обоје.
У "Просветном гласнику" од 01.01.1941.године стоји на страни 58 под насловом:
ПРЕМЕШТАЈИ ПО ПОТРЕБИ СЛУЖБЕ
ПО МОЛБИ- УКАЗИ:

"Рибарић А. Данило, из Смољане, среза босанскопетровачког, бановине врбаске, у Машиће, среза босанскоградишког, бановине врбаске, с правима чиновника IX положајне групе."

 "Рибарић Д. Марија, из Смољане, среза босанскопетровачког, бановине врбаске, у Машиће, среза босанскоградишког, бановине врбаске"









За Данила има податак у истим новинама од 01.12.1936. године да је био учитељ у Пишталинама код Цазина и да је отпуштен из службе, тј. да му служба престаје 14.10.1936.године.
Послије рата је написао књигу "Борбени пут 43.Истарске дивизије" па сазнајемо његово поријекло, а у својим мемоарима га спомиње учитељица Ана Дошен (занимљиво, рођена у Крњеуши) и каже да је требао бити први Истарски генерал, али није прихватио јер је желио остати само обичан учитељ, и каже да се дружила са његовом женом Маријом у Загребу гдје су сви били касније премјештени из Истре.