PORIJEKLO I JAKOST PORODICA
“BJELAJSKO POLJE I BRAVSKO”
PETRA RAĐENOVIĆA
Antropogeografska ispitivanja
SKA, Srpski etnografski zbornik ,Naselja i poreklo stanovništva
Knjiga 20 ,Beograd 1925.
SKA, Srpski etnografski zbornik ,Naselja i poreklo stanovništva
Knjiga 20 ,Beograd 1925.
SMOLJANA 2
PORIJEKLO I JAKOST PORODICA
Današnje stanovništvo u Smoljani nije odviše staro.
Najstarije porodice :Inđići,Stojanovići ,Mrđe i Radišići mogle su da se
nasele ovdje pre 200,najdalje 250 godina .
Kad su nekada Stojanovići ovamo doselili ,bile su u svoj Smoljani tri kuće :jedna Stojanovića i dvije Mrđine.
Kad su nekada Stojanovići ovamo doselili ,bile su u svoj Smoljani tri kuće :jedna Stojanovića i dvije Mrđine.
Tada se po kazivanju ,Smoljani pripjevala ova pjesmica :
„Kukavica kukuće,
U Smoljani ni kuće
Poslije tri kuće
I one se kanu
Da se gdje stanu
U Smoljani da ne ostanu“
Pre 100-200 godina prema pričanju staraca bilo je u Smoljani svega petnajest kuća .Danas ih ima oko dvijesta.
„Kukavica kukuće,
U Smoljani ni kuće
Poslije tri kuće
I one se kanu
Da se gdje stanu
U Smoljani da ne ostanu“
Pre 100-200 godina prema pričanju staraca bilo je u Smoljani svega petnajest kuća .Danas ih ima oko dvijesta.
Stupar -sedam kuća na
Tavanima.Slave Jovanjdan.Prešli sa Skakavca pre 80 godina.
Banjac - dve kuće na Tavanima.Slave
Jovanjdan.Oni su otcepak od Banjaca u Jenjilima.
Mrđa - dvadeset četri kuće na
Tavanima,dvadeset četri u Srednjoj Smoljnai.Slave Nikoljdan.Starina im iz
Dalmacije.Naselili ovamo u dva maha.Pre su došli oni u Srednjoj
Smoljani.Doselili se iz Plavna u Dalmaciji,po prilici pre 200 godina.Oni na
Tavnima najpre su bili naseljeni Palanci(srez Sanski) .Veli se das u došli tamo
iz Plastova kod Vrlike u Dalmaciji.Pre kojih 150 godina preselili se iz Palanke
ovamo.
Stojanović - deset kuća na
Tavanima,jedanaest u Srednjoj Smoljani.Slave Jovanjdan.Zna se o njima da
spadaju među najstarije porodice.Ali se nezna ništa o tome,oklen su
doselili.Kod Stojanovića u Driniću vlada mišljenje,da su oni ogranak
Banjaca,prozvan novim prezimenom po nekom Stojanu.To je dosta verovatno,jer je
obojima ista krsna slava.Po tome bi i Stojanovići bili Dalmatinskog porekla.
Jeličić - pet kuća na Tavanima ,dve
u Srednjoj Smoljani.Slave Nikoljdan.Preselili ovamo iz Vođenice pre 80 godina.
Zorić - jedna kuća na
Tavanima.Slave Đurđevdan.Doselili pre 80 godina iz Unca.
Radišić - Dve kuće u Srednjoj
Smoljani.Slave Nikoljdan.Stara su porodica ,ali su se slabo plodili.Kao i Radišići
u Vranovini biće da su i ovi porijeklom iz Dalmacije.
Marić - tri kuće u Srednjoj
Smoljani.Slave Aranđelovdan.Starinom su iz Dalmacije.Najpre naselili na
Kamenicu(Unac).Pre 70 godina premeste se ovamo.
Latinović - pet kuća u polju.Slave
Jovanjdan.Potiču od one grane Latinovića ,što su se naselili u Koluniću.Iz
Kolunića pređu najpre u Kapljuv,a otuda pre 60-70 godina ovamo.Priča se,da su
se Latinovići u starini zvali nekako drukčije.Neki od njihovih prodavao nešto i
imao da izračuna vrlo težak i zamršen račun.Kad on to sasvim brzo i lako
obračuna,rekoče mu njegovi:”Ovo je naš mudri Latin” . Po tome se prozove sav
njegov rod Latinovići.
Daljević - četri kuće u Srednjoj
Smoljani.Slave Markovdan.Žive u Smoljani već preko 100 godina.Za Daljeviće u
Vranovini zna se,da su starinom iz Dalmacije.Verovatno će i ovi biti otuda.
Inđić - pet kuća u Srednjoj
Smoljani.Slave Tripunjdan.Spadaju u najstarije porodice Smoljanske.Nezna se
oklen su amo doselili.Od obližnjih mjesta ima ih još pod Bobijom.Od Inđića su
postale Drljače.Tako ih je prozvala nekakva bula zbog drljače.
Krajinović - dve kuće.Slave
Nikoljdan.Doselili se 1879.g.iz Vrepca u Lici.
Mandarić - jedna kuća.Slave
Sv.Stevana (27.decembar) Doselili se 1879.g.iz Vrepca.
Šerbula - šest kuća.Slave
Nikoljdan.Doselili pre 150 godina iz Banje Luke iz Gornjeg Šera.Po imenu
grada(Šer Banja Luka) prozvani su Šerbule,a pre su se zvali nekako
drukčije.Njihov predak došao iz Banje Luke kao zanadžija- zlatar.
Krčmar - jedna kuća.Slave
Jovanjdan.Doselili pre 80 godina iz Krnje Jele.U Krnju Jelu došli s
Cvijetnića.Ne zna se otkud su izbili na Cvijetnić.I na Cvijetniću i u Krnjoj
Jeli bavili se kratko vrijeme.
Kecman - šest kuća u srednjoj
Smoljani,jedna u Okruglici.Slave sv.Vartolomeja.Kao što je već rečeno ,doselili
pre 300 godina u Unac iz Crne Gore.Tada je doselio otac sa tri sina:jedan je
bio pop,jedan težak a jedan čoban.Iz Unca se raselilina mnogo strana.Ovi
Smoljanski doselili ravno sa Unca pre 100 godina.Zadrže se najpre u Kapljuvu
desetak godina pa presele ovamo.Kecmani su se jako razmnožili.Od njihove loze
odmetnule su se nekolike nove porodice s novim porodičnim
imenima.Tako:Prošić,Dragić,Tubin,Bakrač ,Cojić,Nikić i dr.
Kerkez - dve kuće u Srednjoj
Smoljani.Slave Đurđevdan.Privela ih mati sa Skakavca pre 40 godina.
Marinković - dve kuće u Srednjoj
Smoljani.Slave Mratindan.Doselili pre 100 godina iz Dalmacije,zajedno sa onima
u Krnjoj Jeli.
Kragulj - tri kuće u Srednjoj
Smoljani.Slave Nikoljdan.Starina im je iz Dalmacije.
Praštalo - dve kuće.Slave Jovanjdan.Potekli
iz nezakonitog braka jednog Stojanovića.
Bucalo - jedna kuća u Čatrnji.Slave
Đurđevdan.Doselili od Pađena u Dalmaciji,pred bunu (1875-78)
Dragišić - četiri kuće u
Čatrnji.Slave Sv.Stevana.Doselili iz Plavna u Dalmaciji pre 120 godina.Do kuge
bili na Okruglici.Držali i ovu donju zemlju u Čatrnji.Poslije kuge siđu dole u
selo,gdje su i sada.U strani više njihovih kuća u strani ima povelika
pećina.Zove se Dragišića pećina.S ulaza sliči tunelu pet metara visine.Ide se
kroz nju 25 metara pravo ,onda se okreće na lakat desno,te ima još šupljine za
25 metara duljine.- Dragišići su odseljavali ovdalen u Tramošnju i Resavce.
Đumić - jedna kuća u čatrnji.Slave
Aranđelovdan.Doselili pre 35 godina iz Suvaje.
Majstorović - tri kuće u Čatrnji,jedna
na Ogumači.Slave Sv.Klimenta.Potekli od dva brata majstora koji su došli iz
sveta ,po svoj prilici iz Starog Majdana.Bili katolici.Pre 120 godina prevedeni
u kući Stojanovića u pravoslavnu veru.
Prošić - jedanaes kuća u
Čatrnji.Slave Sv.Vartolomeja.Postali su od Kecmana.Pre nego što su ovamo naselili
bili su u Palanci pod Otišem(srez Sanski).Tamo imali 70 čeljadi.Jedni se odvoje
otuda i pređu u Smoljanu.
Raković - deset kuća u Čatrnji,dve u
Okruglici.Slave Sv.Stevana.Odavno su naselili ovde,no neznaju oklen.Ima ih
dosta u Zmijanju.Slave istu slavu.
Grbić - šesnaest kuća u
Čatrnji.Slave Srđevdan.Naselili ovamo pre 120-130 godina iz Suvaje.Povraćali se
natrag u Suvaju,pa otud ponovo ovamo.Kad su doselili bili svi u jednoj kući.
Marjanović - devet kuća u
Okruglici.Slave Jovanjdan.Privedeni iz Marjanovića Dola pre 70 godina .Kad su
naselili,Okruglica bila sva pod šumom.Bila samo u sredini prolisina, kolik
oveće gumno.Zbog toga se i zvala Okruglica.Odonda pa do danas Marjanovići svu
tu šumu porušili i iskrčili.
Kovačević - tri kuće na
Okruglici.Slave Đurđevdan.Doselili pre 100 godina iz Grahova.Zvali se
Vukobrad.Zbog kovača Zekana prozvali se Kovačevići.
Vranješ - tri kuće na Ogumači.Slave
Đurđevdan.Ne zna se oklen su.Prilično su odavno ovde.Zbog njihovih ubistava za
turske vlade tri puta su spahije udarale krvarinu na celu Smoljanu.Svaki put po
stotinu volova i stotinu krava.
Da dopunimo o Jeličićima,šta se o njima kaže u dijelu iste knjige o Vođenici:
ОдговориИзбриши- Jeličići – pet kuća na Glavici ,pet kuća na Jelića Glavici.Slave Nikoljdan.Potekli su od Gospića.Dosele u Srb njih šestorica braće.Presele se otalen u Vrtoče.Budu tu oko dvadeset godina.Dodije im bezvodica.Pređu u Vođenicu pod Glavicu.Tu isteraju na sedamdesetoro čeljadi.Počnu se deliti i raseljavati:jedni u Vranovinu,drugi u Bravsko,treći natrag u Vrtoče i još na druge starne.Kao vreme njihova dolaska u Vođenicu može se uzeti pre 180-200 godina.Kad su naselili ovde,njihova je kuća bila sedma u Vođenici ne računajući begovske kuće.
Evo i dodatka o Latinovićima iz dijela knjige o Koluniću:
ОдговориИзбришиLatinović - dvadeset tri kuće.Slave Jovanjdan.Starinom su iz Dalmacije od Imotskog.Otud se krenu pre 180 godina .Panu najprije na Grahovo.Premaknu se malo posle u Unac,a iz Unca nabrzo u Kolunić.Iz Kolunića su jedni preselili u Kapljuv i na druge strane.
Dopunila bih prezime Mrđa-Riponja, porijklom od Santrača koji i slave Sv Panteliju i žive u Tavanima. Doselili si se iz Lušić Palanke zbog ubistva turčina. Kuću su napravili blizu šume i ubrzo promenili prezime u Mrđa. Sa Tavana su imali pregled na polje i na kretanje turaka. Kad bi videli turke da kreću na konjima staro cestom, rimski put karavana, bježali bi u pećine iznad kuća. Odatle je ostao epitet da su Riponje opasni ljudi.
ОдговориИзбришиMoj navrndeda, pradeda moga djeda, zvao se Stojan Stojanović. Potiče iz Imotskog, a zbog sukoba sa Turcima odlazi u selo Kosovo Polje u Lici. Ubrzo otkriven seli se u selo Smoljanu i dovodi jedanaest sinova. U Smoljani dobija još četvoro djece. Jedan od njih je Stevo (Šogan), moj čukundeda. Oženio je Savu Grubiša iz Donjeg Kapljuva. Stevo je imao više od petnaestoro djece. Stevin najmlađi sin Miloš je sakrio plast sjena od Turaka kako bi prehranio stoku preko zime. Neko ga je odao i Turci su došli kod Miloša da se nagode. Tražeći da im da sav usjev sa njive Mirkuše i da povedu njegovu lijepu ženu sa sobom, osam dana. U to vreme Stojanovići su znali da prave kubure. Zanat koji je jedan od njih i nasledio,a to je Sveto Kokin (Ispod Sela). Miloš je kuburom ubio Turčina i preko noći je morao pobjeći sa ženom i petoro djece. Djed je često pričao kako se istorija ponavlja, kako je žena plakala, a djeca je tješila. Miloš odlazi u Oštru Luku,a za njim i njegov stric Gavro. Tamo ih brzo otkrivaju, pa beže u Palančište. Milošev brat Kojo, moj prandjed, oženio se sa Devom Runić iz Donjeg Kapljuva i sa njom stekao troje djece: Radu(mog djeda), Soku i Stojana (koji mi je sve ovo pričao). Pradeda Kojo (Konstantin) je sa drugom ženom imao devet kćeri i jednog sina, partizana, koji je pogino na Mokroj Gori. .
ИзбришиDeda Rade, Kojin sin, je oženio Anicu Mrđa, poznatu partizanku i predsednicu AFŽ-a, iz kuće Tome Mrđa i žene mu Đurđije, rođene Krčmar. Otac babe Anice je iz Mrđa u Krnjoj Jeli. Odselili su se na Ogumaču, na kojoj su bili kratko, a onda kupili zemlju iznad rijeke i naselili se kod Mandarića. Moj otac Svetko je živeo u Smoljani i imao šestero djece iz dva braka: Zdravko, Nada, Mira, Drago, Dragana i Rade. Dugi niz godina izučavam lozu Stojanovića. Izložila sam najosnovnije podatke. Uz ovaj tekst naknadno ću priložiti porodično stablo.
Miro,
Избришиda dodam dio price sa moje Mrdja strane. Tomo ili Toma je moj pra-pradjeda, Todorov otac, Gojkov djeda, Cedin pradjeda. Todorova sestra Anica je ta o kojoj ti pises. Todor je rodjen oko 1880 i sa nepunih 20 godina je otisao u Ameriku. vratio se 1909, napravio drugu kamenu kucu u Smoljani (prva je bila Koke Stojanovica). Obje te kuce i danas postoje. Todor je ozenio Djuju Serbulu(kcer tadasnjeg seoskog kneza). Djuja je rodila Gojka 1910. Todor je 1912 odlucio da svi idu u Ameriku ali Djuja nije htjela da ide na "veliku vodu" posto je cula da se tamo neka velika ladja potopila (Titanic). Ja sam pronasao lsitu putnika iz 1912 samo 3 nedelje poslije Titanika i na njoj Todorovo ime. Putovao je iz Hamburga u Filadelfiju. Proveo je godine na zapadnoj obali (Californija) i vratio se oko 1923. Poslije su imali jos petero djece: Bosiljka (udata u Solomune u Janjile,)Djuradj,Slavko,Milka i Branko (zivi u Smoljani). Djuja je umrla 1970 a Todor 1975. Pozdrav, Zoran Mrdja
Baš me raduje što si se javio. Ja radim na tome da upotunimo granu Todora i Anice,brata i sestre i bilo bi dobro da se javi još potomaka. Baba Anica je bila dvanesto djete Tomino i Đurđijino. Znam da je jedna njihova sestra, najstarija Dmitra udata u Vučkoviće, pa bi to bilo ogromno stablo. Druga po starosti Tedina sestra je udata u Mrđe i rodila je Šortonju-Stevu. To stablo bi bilo veoma zanimljivo. Imamo i malih pričica o Tedinom boravku u Americi.
ИзбришиStojanovic Miro,
ИзбришиMoje ime je Inka Krcmar. Moj deda Ilija Krcmar (tatin tata) je 1961. dosao iz Smoljane u Indjiju (Srbija - Srem). Deda Ilijina mama je bila Ilinka, mislim, rodjeno Stojanovic. A deda Ilijina zena (moja baba) Djuja Krcmar devojacki je Mrdja. Baba Djujin otac Djuradj bio je rastom nizak covek ali prilicno prgave naravi. Baba Djujina majka Milica. Moguce da je moja prababa Milica iz Krnje Jele, ali za to nisam sigurna. To je sve sto znam za sad, a nadam se da cu uskoro od rodjaka Krcmara saznati jos rodjackih veza. Ako bi ste bili dobri da mi probate povezati moje Mrdje sa vasima, bila bih vam zahvalna jer se trudim da sakupim nase rodoslovno stablo. I dalje je deo Krcmara u Indjiji, a deo je i na raznim drugim stranama. Sa nekima Mrdja i Stojanovic sam u kontaktu ali ih jos nisam stigla pitati za pretke. A nisam ovde nasla u prepiskama poreklo mojih predaka dalje od Smoljane i Krnje Jele, pa ako znate nesto o tome, molim vas da mi odgovorite.
Srdacno, Inka
Pozdrav...
ИзбришиNa fejsbuku sam postavio ovo i stigla su dva odgovora, staviću ih ispod nadam se da će vam pomoći u istraživanju svojih predaka u Smoljani...
Veliki pozdrav...
Slobodanka Mrdja Moj đed Gojko je kupio kuću od Ilinke,i tu smo mi živjeli do izbjeglištva.Ilinka je Ilina majka,aĐuja je od Mrđa koje smo zvali Bugari.Đujina mati iz Kapljuva bilo joj je ime Mika,ali prezime ne znamo.A od kojega si ti Ilina sina pita moja mama.Pozdrav
Gospava Sarkanjac Krčmari su doselili u Baranju u selo Majške Medije gde danas živi Milan Krčmar od majke Dare i oca Krčmar raspitati ću se kako se zvao . postojao je i Uroš Krčmar a njegovi su posla ovog rata otišli u Sivac kod Sombora.On je bio oženjen za Zoru od Kiše iz Smoljane oni imaju dva sina.Uroš Krčmar je od majke Stojanović mislim da joj je otac ili brat bio Simo Stojanović koji je davno doselio u Baranju
O Boze! Kakva radost! Gospava vas djed Gojko je kupio kucu od moje prababe Ilinke. Divno! Sta se desilo sa kucom do danas? Jel jos stoji citava? Ah da vam odgovorim: ja sam cerka od Ilijinog sina Lazara. Od Ilije ima jos sin Sreto i cerka Dusanka. A od mog dede strica Urosa sinovi su Pera i Steva. Pera i dalje zivi u Sivcu i ima cerku Bozanu i sina Urosa koji je po dedi dobio ime. Deda Uros i baba Zora su pokojni, kao i moji deda Ilija i baba Djuja. Osrali rodjaci su na raznim stranama, pa tako tesko saznajem o pretcima jer bas retko stignemo da se sretnemo. Pozdrav vasoj mami i puno hvala na informacijama. Bilo bi lepo kad bi mogli o ovome da uzivo pricamo. Vasa mama sigurno zna jos mnostvo informacija, koje neko mora da zapamti. Mnogo mi je zao sto sam propustila da pitam moju baba Djuju za detalje iz zivota u Smoljani. Ali secam se da je cesto govorila o Barici i Zdriganu koji su se voleli k'o dva bela goluba. Ne znam ko su oni bili ali slika o njima je divna. Sigurna sam da postoje jos mnoge lepe price iz tih krajeva, koje meni uvek zvuce nekako romanticno :)
ИзбришиJedan ogranak Krčmara iz te kuće živi u Prijedoru. Djed I koja koji je umro pre nekoliko godine. Sin Tihomir profesor u gimnaziji a unuk
ИзбришиMišo mislim da i on predaje u gimnaziji. Oni su poslednji źiveli u Krčmarevoj kuću.
/www.dodaj.rs/f/1N/QE/3EyNmuP8/dscn0972.jpg
ОдговориИзбришиLink za sliku porodično stablo
https://www.facebook.com/photo.php?fbid=236004049814848&set=o.242519875823743&type=1&relevant_count=1&ref=nf
ИзбришиЕво још један додатак,боље речено исправка...
ОдговориИзбришиЗа Ступаре се каже да славе Јовањдан,а наши Ступари славе Лазара(Лазареву суботу)...
Вјероватно се ради о грешци,јер и у књизи "Презимена Срба у Босни" Ђорђа Јањатовића се каже да само они у Зборишту (протопрезвитерат Крупски) славе Јовањдан,а сви ови наши:Буковача,Вођеница,Врточе,Крњеуша,Петровац,Смољана,Суваја,Вођеница - славе Лазара.
За наше Смољанске Ступаре, Рађеновић каже да су прешли са Скакавца пре 80 година,а за Ступаре на Скааквцу у истој књизи каже:
"Ступар - двадесет осам кућа.Славе Лазаревдан,прича се за њих,да су били пре више од 200 година у неком селу Кључког среза.То би могло бити негдје у области Змијања.Имали су тамо земљу под тапију..Једна њихова жена чувала овце и држала увек тапију при себи.Турчин чувао своје овце и састајао се сњоме.Једном приликом украде јој он тапију и даде је бегу.Бег стаде да беглучи њихову земљу.Старешина задруге ,рече му:"Зашто то чиниш ,беже?" Бег му одговори:"Ово је моје ,ево тапије од ове земље,камо теби тапија?" Старешина оде да донесе своју тапију,али је нигде не нађе.Кад бег опет дође на њиву да је оре,старешина га дочека с пушком и убије га.Сместа се сви дигну одатле и разбегну на више страна.Један брат дође у Скакавац,други у Велику Рујишку (срез крупски),трећи у Подове (Двор),у Бабији.
-Друго казивање хоће,да су Ступари старином из Зрмање,на граници личко-далматинској.Ово ће бити вероватније.Они на које се односи она прича о тапији могли су доселити из Зрмање тамо у Кључки срез.Пошто се у оним временима врло ретко остајало задуго на једном месту,тако су можда и они морали збогонога догађаја напустити то местои одбећи једним делом овамо на Скакавац.Са Скакавца су се Ступари у току дуга времена расељавали на више страна,као у Вођеницу,Ластве,Крњеушу,Горињу(срез крупски),у сански срез и у Липу (бихаћки срез).Тамо су једни променили презиме у Станаревић.
Ja sam od Stupara iz Lastve, Krnjeuša. Slavimo Sv. Lazara. Volela bih da znam više o Stuparima. Imam grb Stupara pa me živo zanima odakle to.
ИзбришиДодатак у вези презимена Бакрач: Потиче од Кецман са кецманске главице. Један Кецман је отишао у Горњи Капљув, а одатле на главицу која се по њему назвала бакрачка. Свој наимак узима као презиме и настаје Бакрач. Мјесто где су раније живели стари мештани су и даље називали: бакрачка главица, бакрачка ограда, долина... Касније се ту досељавају Бркљачи, па се стари назив ретко изговара. Постају: Бркљачке долине, главице, ограде...
ОдговориИзбришиKao najmldje unuce Blaze Mrdja zvanog Riponja da dopunim kazivanja prenosena sa koljena na koljeno.Kao mala djevojcica sam stalno pitala zasto mi neslavimo sv. Nikolu kao ostale Mrdje odgovarali bi mi da smo potekli od Santraca a uzeli prezime Mrdja kad su Santraci prebjegli iz Like u Bosnu i naselili se u Tavane pod Grdeom.Prica govori o tome kako je Santrac koji je dosao u Tavane pitao svestenika da promijeni prezime u Mrdja i slavu na sta mu je svestenik odgovorio da moze uzeti prezime ali slavu nemoze da promijeni te osta da se slavi slava sv.Pantelija.U ta vremena se nije mnogo govorilo o tome pa i same price prenesene ostase do kraja nedorecene.Nadimak Riponje dobili su po izgovoru rijeci ripa odnosno repa te ih prozvase Riponje ali su ih zvali imenom nikad nadimkom jer nisu volili da ih tako zovu.Nisu prvi nikad dirnuli nikoga ali ko ih dirne nije dobro prosao.O tome ima dosta kazivanja da su bili slozni ,uporni , jaki i izdrazljivi ljudi a nadasve pravedni.
ОдговориИзбришиИмали смо у Смољани и породица у којима је рођено само једно дјете, али то је била реткост. Петар Шербула је био син јединц. Рођен 1904.године, а кад је одрастао и створио породицу кренуо је у Америку за својим стрицем и браћом од стрица. Цјеле породице Шербула су отишле у Амерку. Петар је стигао до Француске, а одатле у шпански рат Интернационалне Бригаде. Вратио се у Вршац, па поново у Француску, а пред крај живота 1977 у Лошињ где је и сахрањен. Син Драго рођен 1924.ожењен из Марјановића дола. После Другог Светског рата доводи породицу у Елемир. Иако је у рату остао инвалид без руке, био је веома успјешан човјек. Сада његови потомци живе у Зрењанину и имају израђено породично стабло које ће приложити.
ИзбришиПетрова жена Врана је усвојено дјете из Дрвара од породице Кецман.
Вранини родитељи су годинама рађали и сахрањивали дјецу. Враниној мајци је у сну дошла Мајка Божија и рекла да дјеци да имена птица и да ће остати жива и да женско дјете да рођацима из Смолјане на усвајање што је и учинила. Даде им имена Гавран и Врана.
Досетљивост људи у тешким временима
ИзбришиУ периоду између два свјетска рата у већини села околине Бос. Петровца владала је глад. Смољанци су имали много дјеце, преко осам, девет. Неки и тринаест, као мој прадеда Константин-Којо-Кочабер. Посна и каменита земља није доносила веће приходе. Људи су одлазили у Француску и Америку, остављајући нејаку дјецу и старе родитеље. Они који су остајали у селу живели су оскудно. Ретко ко је био запослен. Људи су сијали чак и докице по уријама. Стока се није могла исхранити, па су били приморани да косе брло удаљене пропланке по Грмечу. Одлазили су у друга села ради робне трговине, мајући производ за производ. Овце су брижније чували, а вукове убијали. Вукови су покаткад давили цјела стада, чак су и у торове ускакали. Људи су се досетили да на убијеном вуку нешто и зараде. Па су вучију мјешину пунили сламом и стављали на дугачку стожину. Носали су мјешину од куће до куће уз пјесму:
"Домаћине добри мој,
ево вука пред твој дом,
наш је Вујо злобан био
ал' је Вујо долијао.
Подај вуку сочице
да не дави овчице,
подај вуку свакве боје
да не дави овце твоје."
Затим су домаћини на вука стављали комаде сланине, граха, кукуруза, чак и вежене пешкире...у зависности ко је шта имао. Људи су били сујевјерни и вјеровали да њихова стада неће бити нападнута ако наките вучију мјешину. Била је то групица од пет-шест људи који су на тај начин прехрањивали своју породицу преко дугих зима које су биле далеко суровије него сада. Један од тих људи је био и мој деда Раде Стојановић. Раде је добро пјевао и први долазио пред кућу са пјесмом, а остали су приносили вука кад домаћин изађе пред кућу. Бројност породице захтјевала је сналажење чак и овакве врсте.
Немајући шта да изгуби. Пане се упути четрдесет дана сваког јутра. Пре него што сунце изађе, на извор. Бака му очита молитву. Умије га водом са извора и протрља са косчицом умрлог. Досади Пани ово леченје а и рани одласци на извор те он прекине. Пане је после тога видео мало боље,кад прстом гурне око. Динаре је пипао и увек тачно знао колика је новчаница. Пане је испричао како му је видарка Јеличићка рекла. Да ће се покајати што прекида леченје. Заиста он се кајао и стално препричавао како је видарка из Јеличића рекла да ће доћи време: кад Звечак више неће звечати, вода неће тећи и тад никог од народа у селу бити неће. Па су Пане и Милица сатима разговарали: хоће ли то време доћи и кад. Често сам питала брата "звечи ли звечак" на шта би он одговорио "звечи, звечи, ништа од пророчанства". Одједном је звечак престао да звечи, вода је заиста пресушила а Блјесак и Олуја су протјерали Српско становништво из Смољане попалили и порушили све куће, школе па и цркву Св. Пророка Илије. Било је то пророчанство које нису дочекали они који су прорекли и причали. Али дочекали смо ми који смо слушали. Ову причу никад неби сазнала да нисам испричала како је та бака на једној сахрани пришапутала мени, да јој дохватим парче кости која је ископана из раке.
ОдговориИзбришиСа дужним поштованјем покојном Пани Мрђи
Lepo je znati da je moja familija jedna od najstarijih mestana u Smoljani, ali mislim da vise nema Serbula u istoj.
ОдговориИзбришиIma ima ,kako nebi bilo...Makar jedna kuća...
ИзбришиA ko? Jedino Milega ako se vratio i ako je uopste ziv, ili neko iz polja dole.
ИзбришиPrezime Serbula se nikada nije gasilo u Smoljani. Trivo i Andja Serbula su izrodili troje djece: Zorka (zivi u Holandiji) Veso (zivi u Smoljani) i Milan (mislim da zivi u Beogradu). Moja prababa Djuja je bila od Serbula, udala se oko 1909 za Todora Mrdju. Nihov prvi sin Gojko (umro 2000 u Derventi) je moj djeda. Pozdrav Zoran Mrdja
ИзбришиPRAŠTALI U SMOLJANI – PORIJEKLO
ОдговориИзбриши(ISPRAVAK PETRA RAĐENOVIĆA)
Petar Rađenović gore kaže za Praštale:“Nastali iz nezakonitog braka jednog Stojanovića „- što nije tačno.
Naime, Lale Radišić poznavalac prošlosti Smoljane, ispriča mi pravu istinu o njima.
Ona glasi otprilike ovako:
Bila je Stoja ,zvana Stojdara (karakteristika Smoljanaca da su svi imali neke nadimke-a za ovaj Lale kaže da je oslikavao vjerovatno njen temperament) i koja je sestra Gavre Mrđe-Bugara,a udata u Inđiće za Pećinog strica.Iz tog braka rodila je kćer Jelu-Jelušku koja je majka Jovana Mrđe-Amuze .
Kad joj je umro čojek ,već pomenuti Inđić,ona je poslije nekog vremena u kuću „upuštila“ nekog Praštala iz Palanke koji je u Smoljani prodavao krmke.
Od tih svojih Inđića u koje je bila udata „odcjepila“ je komad zemlje „od dna do vr“ parcele koju su tu imali Inđići.
Tako su se Praštali kao prezime pojavili u Smoljani.
Kasnije je ona rodila sa tim Praštalom Vasu – Vasilja , Panjića i Panjinu mater.
Vasini potomci su Ilija Iliš koji živi u Rastini kod Sombora,Dmitar,Stevo(koji je većinu života proveo u Njemačkoj),Trivuna(udata Šikman –živjela u Sanici) i dvoje djece su poginuli u partizanima na Kozari-Jovan i Zorka.
Ilija,koji je jedini danas živ od Vasine djece, ima tri sina od kojih su dvojica aktivni saradnici naše fejsbuk grupe(Dragan iz Pariza i Slaviša iz Gakova) i veliki zaljubljenici u Smoljanu u kojoj su proveli djetinjstvo.
Panjićeva kćerka je Zorka koja je bila žena Drage Kerkeza(njihova su djeca doktori Mirko i Mićo(Kvisko),Mika(udata za Vesu Inđića),Pero,Mira,Trivo-Triša)
Panjić je imao kuću na okuki iznad Sjerovca,a za njega i njegovog brata od ujaka Stevu Bugara,Lale kaže da je to „stalo u visu“...
Kaže da su se jednom popeli kod Koke (koji je držo kafanu tad) na naslon i gore se rvali.Bili su mali,zbijeni ljudi- ali jaki ko „crne zemlje“.
Danas nažalost ponovo nema Praštala u Smoljani.
Uz ove naše već pomenute Praštale iz Gakova,Rastine i Pariza,imamo prilično aktivne i Praštale od Ilinog brata Dmitra koji je živio u Zavidovićima(bio je šef obezbjeđenja u čuvenoj fabrici „Krivaja“) ,kćerku Sanelu koja živi u Španiji i sina Predraga koji je predsjednik Evropskog pokreta u BiH i često se vidi na TV i ostalim sredstvima informisanja.
(Uz Lalu,hvala i Slaviši Praštalu na informacijama iznjetim u komentaru)
Da samo dodam da Ilija Praštalo sa suprugom Milevom ima četvero djece,uz pomenute sinove Slavišu i Dragana (i ne pomenutog imenom Marinka, koji živi u Rastini sa roditeljima)ima i kćerku Zoru koja živi u Somboru...
ИзбришиSlavo, a kojeg smo ono zvali Div?
ИзбришиZoran Mrdja
Dragan,sa nadimkom Div živi danas u Parizu i aktivan je na društvenoj mreži Fejsbuk u grupama o Smoljani i sličnim...
ИзбришиPozdrav za sve na forumu. Slucajno sam "naleteo" na ovu raspravu o prezimenima i video da je rec o prezimenu Prastalo.
ОдговориИзбришиKako sam poreklom od Novakovica iz Bos. Krajine, koji su navodno srodni sa Prastalima, zeleo bih od Vas da saznam neke stvari o poreklu, posto vidim da ste upuceni.
Naime, iako dugo istrazujem poreklo svojih, dosta mi je tesko bilo sta da utvrdim "na daljinu", posto moja porodica zivi dugo u Srbiji i poslednji je pradeda rodjen u Krajini.
Ono sto ja znam o Novakovicima (Sv. Nikola) je iz knjiga Milana Karanovica i Petra Radjenovica. Milan Karanovic kaze sledece o Novakovicima-Prastalima :
" Praštali su se nekada zvali Novakovići. Predak im je bio Starina Novak, koji je imao dva sina.
Jedan, kome se ne zna ime, ode u Primorje, a drugi – Grujo, kad je goru ostavio, naseli se u Doljane u Hercegovini.
Potomci mu se nazvaše Novakovićima.
Jednom od Novakovića, potomku Gruje Novaka, u Doljanima triput su se hiljadile ovce.
Još dok je bio čoban, htjedoše mu Turci da zakolju ovna vilaša, zvonara pred hiljadu ovaca. Čoban je branio vilaša i nudio Turcima 7 jalovica umjesto njega. Kako mu je tom zgodom prskalo iz usta, jedan od Turaka mu reče:
"Što si se ti praštalo tako zapraštio?"
Zbog toga čobani prozvaše tog Novakovića Praštalom.
Praštalo je bio toliko bogat da je do age kupio čitluk (vrsta feudalnog poseda).
Sin agin, kad mu je otac umro, htjede da ga ukmeti.
Žena mladoga age ukrade tapije (isprave o vlasničkom imanju) iz sanduka žene Praštalove, kad joj je ona pokazivala ruho.
Kako poslije nije mogao da dokaže tapije, morao je da se seli.
Bio je već star i slijep. Krene sa 60 čeljadi i 1000 ovaca iz Doljana u Bosnu.
Gdje su god padali na konak, slijepi starješina je zahtijevao da mu iskopaju malo zemlje i donesu trave.
Zemlju je žvakao, a travu trao dlanovima i mirisao.
Tada bi govorio:
"Hajdemo, djeco, sutra dalje!"
Kada su poslije šest nedjelja hoda s ovcama pali na jedan brežuljak više Lužačkog polja, pa mu donijeli zemlje i trave, rekao je:
"Ova trava, djeco, mamuza. Ovdje ćemo ostati!"
Brežuljak se od tada zove Mamuzovac, sa selo se, prema doseljenicima prozva Praštali, ako su u njemu zatekli starince Milinoviće.
Praštali su u Bjelajskom polju, preko Grmeč planine, imali stan sa blagom.
Jedan od Praštala se sa svojom porodicom odijelio.. nakon toga oni preseliše preko planine, tu stanu – te ih nazvaše Stanarevićima.
Jedan ogranaka Stanarevića ponovo uzme staro prezime Novakovići i naseli se u Petrovačkom polju.
Odatle su se Novakovići raseljavali po Krajini, pa i u Pounje, gdje ih je bilo 45 kuća u 13 naselja.
Praštalov sin je bio knez Dakelja, "rogati knez", prozvan tako što je bio strog i naopak.
Uvažavao ga je paša bihaćki i knezovao je na 17 knežija od Dabra do Majkić Japre.
Nosio je zelenu dolamu i čantu (kožnu torbu) sa divitom (pernica sa mastionicom) i papirom.
Dakelja je imao sinove Jakova i Kostu. Kostini se potomci prozovu Kostići.
Od njega je Isaija Kostić, iguman manastira Gomionice.
Jakov je imao tri sina koji se presele na Lipnik. Jovan, sin Jakovljev, bio je knez, vrlo rječit i uvažen u nahiji staromajdanskoj."
Pitanje je koliko ova legenda ima veze sa istinom. Mene zanima da li u Vasem mestu i okolini postoji nekakva prica, predanje, ili zapis koji moze da mi pomogne da povezem od koje grane Novakovica poticemo? Prema Milanu Karanovicu u okolinu Novog Grada smo dosli iz Bjelajskog Polja, a tamo (prema Petru Radjenovicu) iz Dalmacije. Moj pradeda je ozenio Ruzu Stupar, koja je poreklom od Stupara koji slave Lazarevdan i brojni su u Krajini.
Meni je jako zao sto sam ovde u Beogradu dosta daleko od Bos. krajine i nisam imao prilike da popricam sa ljudima tog kraja, rodbinom i drugima, pa pokusavam ovako, "elektronskim putem" da saznam nesto vise o svemu tome.
Hvala i svako dobro!
U srednjem dijelu Smoljane gdje su sada dvije kuce Mrdja: Todorova-Brankova i Gojkova-Bozina imaju dvije kuce Mrdja zvanih Bugari. Kakva je veza izmedju ove dvije porodice?
ОдговориИзбришиZoran Mrdja
Todorov otac Tomo i Dušanov otac su stričevići kao i otac Gojka Mrđe-selkića
ИзбришиСЛУШАЛИ СМО ВЕЋ ДА СУ КЕЦМАНОВИЋИ ОД „НАШИХ“ КЕЦМАНА...
ОдговориИзбришиЕВО ДОКАЗА ЗА ТО ИЗ ПРИЧЕ О ПОРИЈЕКЛУ ПИСЦА ВЛАДИМИРА КЕЦМАНОВИЋА,СИНА НЕНАДА КЕЦМАНОВИЋА...
Порекло писца Владимира Кецмановића
РОЂЕН: У Сарајеву 3. јула 1972. године
РОДИТЕЉИ:Отац Ненад Кецмановић, професор Факултета политичких наука у Сарајеву и Београду; мајка Наташа (дев. Парежанин), рођена у Сарајеву, пореклом Херцеговка, завршила књижевност, радила као лектор и уредник у области издаваштва.
КРСНА СЛАВА: Свети апостоли Вартоломеј и Варнава (Кецмановићи), Лазарева субота (Парежанини)
О ПРЕЦИМА: Мој деда по оцу Илија је пореклом из Босанског Петровца, школовао се у Паризу и Бечу, живео у Београду, Сарајеву, Бања Луци… Деда Илија је био историчар књижевности, оснивач издавачке куће Космос, у оквиру које је покренуо чувену едицију Каријатиде. Баба по оцу, Милица (дев. Ракетић) је родом из Аранђеловца, док су јој родитељи из Чачка и Градишта на Дунаву. Баба Милица је била професор латинског и француског језика. Мој деда по мајци је Недељко Парежанин, рођен у селу Пареж између Билеће и Требиња, које се данас налази испод језера хидроелектране на Требишњици. Био је књижевник. Баба по мајци Божица (дев. Ћук), била је службеница.
РАТНИЦИ: У Првом светском рату је учестовао прадеда Душан Ракетић, као и прадеда Никола Парежанин. Он је био печалбар у Америци и вратио се као добровољац. Деда Душан се вратио из рата, али је умро убрзо од последица болести.
ПОРОДИЧНА АНЕГДОТА: Кецмановићи, свештеничка породица, воде порекло од породице Кецман, а новом презимену кумовао је Васа Пелагић код ког је чукундеда Илија учио богословију. Када је чуо како се презива, Васа му је рекао: “Какво ти је то презиме, ко швапско? Зашто не додаш -овић?” И тако су настали Кецмановићи.
ПОРОДИЦА: Супруга Маријана (дев. Пешић) родом из Лесковца, ћерка Наталија.
БИОГРАФИЈА: Завршио основну и средњу у Сарајеву, а Филолошки факултет – општу књижевност са теоријом књижевности у Београду. За кратку причу „Хистерија“ 1990. године добио Андрићеву награду на југословенском конкурсу листа „Ослобођење“ за најбољу кратку причу. Сачинио је избор дела Душана Радовића и Душана Петричића за књигу Душкова кућа, која је на Београдском Сајму књига 2004. проглашена дечијом књигом године. До сада је објавио више приповедака и романе „Последња шанса“, 1999, „Садржај шупљине“ 2001, „Феликс“ (награда Бранко Ђопић САНУ, био у најужем избору за НИН-ову награду 2007. године), „Топ је био врео“ (награде Меша Селимовић, Борислав Пекић 2008, био у најужем избору за готово све остале релевантне књижевне награде), “Сибир” 2011.
Управо му излази збирка прича „Зидови који се руше“. Био сарадник на сценарију за филм „Непријатељ“ Дејана Зечевића. По роману „Топ је био врео“ је снимљен истоимени филм.
Кецмановићева проза превођена је на енглески, француски, немачки, украински и румунски језик.
Власник је издавачке куће ВИА. Стални је колумниста листа Политика и повремени колумниста више дневних листова.
ИЗВОР: Владимир Кецмановић за портал Порекло
Poštovani imenjače,
ИзбришиLično am pitao Vladimira Kecmanovića da li su oni promenili prezime, i on mi je to potvrdio prilikom gostovanja u Zrenjaninu.Bilo je to pre nekoliko godina a mislim da je čak rekao da je od Cojića.
Slavko Surla iz Elemira
Moj pradeda Dako Indjic je iz Smoljane. Sva njegova deca doselila su posle Drugog svetskog rata u selo Nakovo kod Kikinde (Vojvodina). Imao je cerke Milku i Savu, sinove Milana (njegovi sinovi Dako, Branko i Uros), Djuradja i Iliju (ima sina Branka). Jedino je jos ziv Ilija (1935. godiste), zivi u Beogradu. Od ove loze su ostali i Uros Indjic (sin Milana), Branislav Indjic (sin Daka i unuk Milana, zivi u Kikindi) i Branko (sin Ilije, zivi u Beogradu). Mozda je pradeda Dako imao i vise dece, koja su rano preminula, nisam sigurna...
ОдговориИзбришиBaba ili ti prababa Vaja je krstila moga oca i njegova još tri brata i četri sestre. Znči osam puta krštena kuma.
ИзбришиCija baba, tj. prababa je Vaja?
ИзбришиDivno je citati vas. Evo da napisem i koju za Grbice i Marjanovice iz Marjanovic Dola i Skakavca. Nikola Grbic (od oca Milosa Grbica i majke Milice) rodjen je u Skakavcu 1923., preminuo 2009. u Kikindi. Ima dva sina, Boska (cerke Bozana i Jelena, zive u Kikindi) i Duska (Miroslav, preminuo 2007. od njega sin Nikola, i Mirjana, zivi u Kikindi). Milica Grbic rodj. Marjanovic 1923. u Marjanovic dolu nadomak Skakavca, od majke Andje i oca Blaze imala je tri sestre, Koviljku, Djujku i Smiljku. Ukupno, ove cetiri sestre imale su desetoro unucica. Milica je preminula 1994. u Kikindi.
ОдговориИзбришиAko neko zna nesto vise o Milosu Grbicu, rodjenom oko 1900. godine i njegovoj zeni Milici, neka napise. Ne znam gde bih mogla nabaviti krstenice njihove. Ako neko ima ideju, neka napise, znacilo bi mi mnogo.
Moja pokojan baba se zvala Đujka Marjanović, udata za Živka Marjanovića. Deda mi je hvala bogu još živ i živi u Smoljani. Ne znam iskreno dali pominjete moju baku ali je divno ovo čitati. Deda mi je jendom pričao da je naše porjeklo navodno iz Like. Mada se sječam kao djete dok sam bila na Okruglici, da je bilo par kuča sa preizmenom Marjanović ali valja nismo bilis vi u rodu. Ja nisam dole rođena ali sam jako vezana na očevu porodicu i volim dole iči kad kod stignem.
ИзбришиDobar dan svima!
ОдговориИзбришиDrago mi je što postoji sajt kao ovaj,jer već dugo tragam za korenima svoje porodice Latinović.
Vidim da ovde piše da Latinovići potiču iz Dalmacije. Meni je moj tata rekao da Latinovići potiču iz Crne Gore. Neki čukun čukun deda je za vreme velike seobe Srba otišao sa dva ili tri sina iz Crne gore ka severu. Nastanio se sa dva sina oko Bos. Petrovca, tačnije selo Kolunić, a treći sin ne otišao još severnije u Hrvatsku. Moj deda Mile se rodio u Koluniću, i ima 7 braće i 2 sestre. Znam da je jedan od te braće ubijen od strane Ustaša u 2. svetskom ratu, jedan brat živi u Moskvi i ima gradjevinsku firmu, brata Ivana i Marka. Jedna sestra je u Čikagu i tamo ima porodicu, ali znam da je umrla skoro. Druga sestra je u Beogradu. Za ostale ne znam,ali to zna moj tata sigurno. Moj stric Rade ima kuću u Koluniću, a dedinu (tatinu) kuću je renovirao. Crkva koja je na vrh brda u Koluniću je renovirao moj deda-stric, i doneo je kupolu i krst iz Moskve. Zanima me i zamolio bih svakoga ko zna koja je priča istinita? Da li smo došli iz Dalmacije ili Crne gore?
Pozdrav svima. Ja poticem od Mrdja, Banjaca i Kecmana (Prosic). Moj deda Petar Mrdja je rodjen oko 1891 god u Smoljanima a njegova zena, moja baka, Jovanka Banjac isto rodjena u Smoljanima 1901. Tu im se rodilo dvoje dece Ljuban Mrdja i Roksanda (Rosa) Mrdja. Preselili su se negde krajem 1920-tih u Vojvodinu, Lacarak kraj Sremske Mitrovice. Tu im se rodilo jos troje dece: Vida Mrdja, Milanko Mrdja (moj otac) i Ljubica Mrdja. Mi slavimo Svetog Panteliju. Jel to znaci da smo Mrdje\Riponje? Nisam to znala sve dok nisa nasla ovaj sajt. Sa mamine strane sam Prosic Kecman.
ОдговориИзбришиPozdrav, drago mi je da čitate ovo i da vas je zainteresovalo...Ako vam ne smeta, staviću ovaj vaš komentar na fb grupu "Smoljana i Krnja Jela" gdje će puno ljudi vidjeti to i neko će možda znati nešto o vašoj porodici...posebno zbog slave, to bi mogao biti trag...Veliki pozdrav...
ИзбришиKa bih volela da znam malo više unazad. Dida mi Stupar Đuro,baka Boja. Imali su 10-foto dece. Ja sam od Nikole Stupar. Ali bih volela znati još pre moga dide ko su njegovi roditelji i odakle su. B8la sam našla grb sa natpisom Stupar što mi neobično beše pa bih volela više saznati ...Hvala ko izađe u susret!
ОдговориИзбришиInteresuje me,da li neko zna za porodicu to jest mog dedu Dušan Mrdja od oca Pera Mrdja i majke Andje Mrdja. Selo Lipnik. Hvala koji izadju u susret. 🌏
ОдговориИзбришиPozdrav svima. Zanima me geneza Mrđa. Baka mi je Koviljka Mrđa, deda Milan Mrđa. Oboje su 1927. i 1934. godište. Imaju sina i kćer, Miroslava i Mirjanu, moju mamu. Mile i Kova još uvijek žive u Smoljani, malo iznad Sjerovca. Voljela bih znati ima li nas ovdje u bliskoj srodstvu i koje su relacije. Hvala unaprijed.
ОдговориИзбриши