BLOG SMOLJANA

SLAVE SMOLJANSKIH PORODICA

  

















_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________

24.06.2015.



Данас су Вратоломије , једна од ријетких љетних слава у Смољани.
У Смољани га славе  Кецмани и Прошићи, а по Рађеновићу славили су га и Бакрачи у Капљуву којих сада више нема.
 И за Прошиће и Бакраче Рађеновић каже да су постали од Кецмана.
У православном календару је означен као Свети апостол Вартоломеј и Варнава али се у нашем народу одомаћило име Вратоломије.

Ево шта је о овим нашим породицама написао Петар Рађеновић :

Смољана:

Кецман - шест кућа у средњој Смољани,једна у Округлици.Славе св.Вартоломеја.Као што је већ речено ,доселили пре 300 година у Унац из Црне Горе.Тада је доселио отац са три сина:један је био поп,један тежак а један чобан.Из Унца се раселилина много страна.Ови Смољански доселили равно са Унца пре 100 година.Задрже се најпре у Капљуву десетак година па преселе овамо.Кецмани су се јако размножили.Од њихове лозе одметнуле су се неколике нове породице с новим породичним именима.Тако:Прошић,Драгић,Тубин,Бакрач ,Цојић,Никић и др.


Прошић - једанаес кућа у Чатрњи.Славе Св.Вартоломеја.Постали су од Кецмана.Пре него што су овамо населили били су у Паланци под Отишем(срез Сански).Тамо имали 70 чељади.Једни се одвоје отуда и пређу у Смољану.

Крња Јела:

Кецман — пет кућа. Славе Св. Вартоломеја. Куће су им у хрпи. Овде су одавна. Но старији су од њих Бранковићи и Мрће. Да ли су се оцепили од својих у Унцу или у Дринићу, па отуда овамо преселили, не зна се.

Капљув:

Кецман — три куће. Славе Св. Вартоломеја. Једна кућа Још пре 90—100 година прешла из Дринића, друге две по окупацији (1878. г.) из Дринића

Бакрач — једна кућа. Слави Св. Вартоломеја. Старо им презиме Кецман.. Било их овде више, па једни одселили у Бравско.




Ево шта о овом свецу кажу на сајту "Црквени календар":

Свети апостол Вартоломеј
Један од дванаест великих апостола. По свему изгледа, да је Вартоломеј и Натанаил једно исто лице. Удружен са апостолом Филипом и сестром Филиповом, девицом Маријамом - а за неко време и са светим Јованом Богословом - проповедао Јеванђеље најпре по Азији, потом у Индији и, најзад, у Јерменији, где је и скончао мученички. У Јерапољу ови свети апостоли молитвом умртвили су велику змију, коју су назнабошци у храму држали и обожавали. У истом том граду молитвом су дали вид Стахију, који је четрдесет година био слеп. Ту се дигне на њих светина, те и Филипа и Вартоломеја распну на крст (Вартоломеја наопако). Утом се догоди земљотрес, од кога погину зле судије и многи народ. Осетивши то као казну Божју, многи притрче да скину апостоле с крстова, но Филип беше већ издахнуо, док Вартоломеј беше још у животу. После тога Вартоломеј оде у Индију, где је проповедао и на индијском језику Јеванђеље Матејево превео. Затим пређе у Јерменију, где исцели кћер цареву од лудила. Но завидљиви брат царев Астијаг ухвати Божјег апостола и распне на крст, па му онда кожу одера и најзад главу посече у Албанопољу Јерменском. Тело његово хришћани чесно сахранише у оловни сандук. Како се над моштима његовим дешаваху многа чудеса, незнабошци узму сандук и баце у море. Но вода донесе сандук до острва Липарских, где га епископ Агатон, по откровењу у сну, дочека и сахрани у храму. Свети Вартоломеј јавио се у цркви преподобном Јосифу Песмописцу, одевен у беле ризе, и благословио га Јеванђељем, да би могао певати песме духовне: "Нека с језика твога потеку воде небесне мудрости!" Још се јавио и цару Анастасију (491-518) и рекао му, да ће му чувати новосазидани град Дари. Доцније су мошти овог великог апостола преношене у Беневент па у Рим. Над њима су се дешавала велика и страшна чудеса.
Свети апостол Варнава
Један од Седамдесеторице. Рођен на Кипру од богатих родитеља из племена Левијева и учио се заједно са Савлом код Гамалила. Звао се најпре Јосиф, но апостоли су га прозвали Варнавом, Сином Утехе, пошто је умео ванредно да теши људске душе. По обраћању Савловом он је овога први увео међу апостоле; а потом с Павлом и Марком проповедао Јеванђеље у Антиохији и по другим местима. Пострадао на острву Кипру од Јевреја, и био сахрањен Марком за западним вратима града Саламине са Јеванђељем Матејевим на прсима, које је он својом руком био преписао. Његов гроб је остао непознат неколико векова, но како су многи добијали исцељење од болести на том месту, то се оно прозвало "место здравља". У време цара Зинона и Халкидонског сабора апостол се јави архиепископу кипарском Антиму, и то трипут у три ноћи, и објави му свој гроб. То јављање апостола догодило се баш у оно време, када је властољубиви патријарх антиохијски Петар тражио да Кипарска црква буде под влашћу Антиохијског престола. Но после Варнаве, би установљено, да Кипарска црква као апостолска буде занавек самостална. Тако је постала аутокефалија Кипарске цркве.


Занимљиво је да од наших Кецмана потиче и кроз новију историју позната Сарајевска породица Кецмановић. 


СРЕТНА СЛАВА СВИМА КОЈИ ДАНАС СЛАВЕ !













__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

08.05.2015.




Данас је Марковдан, слава која пада два дана послије Ђурђевдана. У Смољани је слави само једна породица- Даљевићи.
По Рађеновићу, у Капљуву је ову славу славила и породица Грубић...

Ево шта је он рекао о ове двије породице:

Даљевић - четри куће у Средњој Смољани.Славе Марковдан.Живе у Смољани већ преко 100 година.За Даљевиће у Врановини зна се,да су старином из Далмације.Вероватно ће и ови бити отуда.

Грубић — три куће. Славе Марковдан. Доселили 1879. г. из Врепца у Лици.


Ево шта о Марковдану кажу на сајту Црквени календар:

Свети апостол и јеванђелист Марко
Беше Марко сапутник и помоћник апостола Петра, који га у посланици својој првој назива сином својим, не сином по телу него сином по духу. Када Марко беше с Петром у Риму, умолише га верни, да им напише спасоносну науку Господа Исуса, Његова чудеса и живот Његов. Тако Марко написа Свето Јеванђеље, које виде и сам апостол Петар и посведочи као истинито. Од апостола Петра би Марко постављен за епископа и послат у Мисир на проповед. И тако св. Марко би и први проповедник Јеванђеља и први епископ у Мисиру. Мисир сав беше притиснут густим мраком незнабоштва, идолопоклонства, гатарства и злобе. Но с помоћу Божјом св. Марко успе да посеје семе науке Христове по Ливији, Амоникији и Пентапољу. Из Пентапоља дође у Александрију, куда га вођаше Дух Божји. У Александрији он успе да заснује цркву Божју, да јој постави епископа, свештенике и ђаконе, и да све добро утврди у вери благочестивој. Своју проповед Марко потврђиваше чудесима великим и многим. Када незнабошци подигоше тужбе на Марка, као разоритеља њихове идолопоклоничке вере, и када градоначелник поче трагати за Марком, овај одбеже поново у Пентапољ, где продужи утврђивати своје раније дело. После 2 године опет се врати Марко у Александрију, на велику радост свих верних, чији се број бише већ врло умножио. Том приликом Марка ухватише незнабошци, везаше га чврсто и почеше вући по калдрми вичући: повуцимо вола у обор! Свега рањена и искрвављена бацише га у тамницу, где му се најпре јави ангел небески, храбрећи га и крепећи га; а по том јави му се сам Господ Исус и рече му: „мир Теби, Марко, јеванђелисте мој!" на што му Марко одговори: „мир и Теби Господе мој Исусе Христе!" — Сутрадан злобни људи извукоше Марка из тамнице и поново га вукоше по улицама са истом виком: повуцимо вола у обор! Сав изнурен и изможден Марко изусти: у руке Твоје, Господе, предајем дух мој! и тако издахну и пресели се душом у бољи свет. Његове свете мошти бише од хришћана чесно сахрањене, да кроз векове дају исцелења људима од сваке муке и сваке болести.


СРЕТНА СЛАВА СВИМА КОЈИ СЛАВЕ...







__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________


__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

06.05.2015.




Данас је Ђурђевдан , прва од правих прољетних слава у Смољани ,које су иначе рјеђе него оне у зимском периоду.
У Смољани га слави више породица: Зорић, Керкез, Вукобрат, Буцало, Ковачевић и Врањеш.
По Рађеновићу, у Крњој Јели га славе Ковачевићи и Зорићи, а у Капљуву Басарићи, Врањеши и Грубишићи .
Ако су ови Грубишићи највјероватније Грубише, па је Рађеновић вјероватно погријешио и они су једина породица од ове три Капљушке која се задржала у новије вријеме, док Врањеша и Басарића није било.

Ево шта је Рађеновић рекао о овим породицама:

СМОЉАНА:

Зорић једна кућа на Таванима. Славе Ђурђевдан.
Доселили пре 80 година из Унца

Керкез - две куће у Средњој Смољани.Славе Ђурђевдан.Привела их мати са Скакавца пре 40 година.

Буцало - једна кућа у Чатрњи.Славе Ђурђевдан.Доселили од Пађена у Далмацији,пред буну (1875-78)


Ковачевић - три куће на Округлици.Славе Ђурђевдан.Доселили пре 100 година из Грахова.Звали се Вукобрад.Због ковача Зекана прозвали се Ковачевићи.

Врањеш - три куће на Огумачи.Славе Ђурђевдан.Не зна се оклен су.Прилично су одавно овде.Због њихових убистава за турске владе три пута су спахије ударале крварину на целу Смољану.Сваки пут по стотину волова и стотину крава

Занимљиво да Рађеновић не спомиње Вукобрате као Смољанску породицу у својој књизи.
Вјероватно је некако грешком прескочио ову породицу у пописивању.

КРЊА ЈЕЛА:

Ковачевић — две куће. Славе Ђурђевдан. Старо им презиме Вукобрад. Био им неки од старих ковач, па се прозвали Ковачевићи. Доселили овамо око 1840. г. из Грахова.

Зорић — једна кућа. Слави Ђурђевдан. Приведен овамо пре 40-50 година из Криводола.

КАПЉУВ:

Басарић — две куће. Славе Ђурћевдан. Населили 1879.г. из Барлета у Лици.

Врањеш — две куће. Славе Ђурћевдан. Још је њихов дед био овде. Не знају оклен су доселили.

Грубишић — једна кућа. Слави Ђурђевдан. Прешао из Рсовца.

У РИСОВЦУ (РСОВЦУ) ;

Грубишић — пет кућа. Славе Ђурђевдан. Населили пре 120 година испод Кланца (код Срба) у Лици. Из Каплјува их је одселило две куће у срез клјучки, две у Бронзани Мајдан.


Ево шта о Ђурђевдану кажу на сајту Црквени календар:

Свети велико мученик Ђорђе
Овај славни и победоносни светитељ беше рођен у Кападокији као син богатих и благочестивих родитеља. Отац му пострада за Христа, и мајка му се пресели у Палестину. Када порасте Ђорђе оде у војску, где доспе у двадесетој својој години до чина трибуна, и као такав беше на служби при цару Диоклецијану. Када овај цар отпоче страшно гоњење на хришћане, ступи Ђорђе пред њега и одважно исповеди, да је и он хришћанин. Цар га баци у тамницу, а нареди да му се ноге ставе у кладе а на прси тежак камен. По том нареди, те га везаше на точак, под којим беху даске са великим ексерима, и да га тако окрећу, док му цело тело не поста као једна крвава рана. По том га закопа у ров, тако да му само глава беше ван земље, и остави га у рову три дана и три ноћи. По том преко некога мађионичара даде му смртоносни отров. Но при свим овим мукама Ђорђе се непрестано мољаше Богу, и Бог га исцељиваше тренутно, и спасаваше од смрти на велико удивљење народа. Када и мртваца једног молитвом васкрсе, тада многи примише веру Христову. Међу овима беше и жена царева Александра, и главни жрец Атанасије, и земљоделац Гликерије, и Валерије, Донат и Терина. Најзад осуди цар Ђорђа и своју жену Александру на посечење мачем. Блажена Александра издахну на губилишту пре посечења, а св. Ђорђе би посечен 303 год. Чудесима, која се десише на гробу св. Ђорђа нема броја. Нема броја ни његовим јављањима у сну и на јави многима, који га споменуше и његову помоћ поискаше од онда до дана данашњега. Разгоревши се љубављу према Христу Господу светом Ђорђу не беше тешко све оставити ради те љубави: и чин, и богатство, и царску почаст, и пријатеље, и сав свет. За ту љубав Господ га награди венцем неувеле славе на небу и на земљи и животом вечним у царству Свом. Још му дарова Господ силу и власт да помаже у бедама и невољама свима онима који га славе и његово име призивају.

Ево шта је на својој фејсбук страници о овом великом празнику рекла наша Драгана Мрђа:



СРЕТНА СЛАВА СВИМА КОЈИ СЛАВЕ...







__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________







__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

07.04.2015.



Данас су Благовјести, црквени празник који подсјећа на дан кад је Арханђел Гаврило саопштио дјевици Марији да ће родити Исуса.
Непокретни је празник, па може пасти и на Ускрс и на Велики петак...
Док не прођу Благовјести народ се још боји зиме посебно у нашим крајевима.
Постоји једна занимљива изрека код нас за Благовјести, коју сам давно чуо од матере:


БЛАГОВЈЕСТИ ПРИПОВЈЕСТИ...
ТОГ ДАНА ТЕ МОРЕ УЈЕСТИ ЗМИЈА,
ПРЕМЕСТИ МЕЋАВА 
И КРАВА СЕ ЗАОБАДАТИ И УЛОМИТИ ВРАТ...

С обзиром на снијежно вријеме ових дана у Смољани, и мећаву која је јутрос била,ове године је била ова друга варијанта...
На двије слике Миленка Маринковића од јуче мало зимске атмосфере отуд:











__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________





__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

04.04.2015.



Данас је Лазарева субота или Свети Лазар,слава коју у Смољани слави једна породица- Ступари. 
Нема одређени датум, пада у суботу пред Цвјети, тако да некад буде прољетна слава, а некад још навелико зимска, ако пада раније у априлу,а буде дуга зима...
У причи о Ступарима Петар Рађеновић је у књизи "Бјелајско поље и Бравско" направио грешку написавши да славе Светог Јована...
Кратко их је поменуо као прву од породица :

Ступар -седам кућа на Таванима.Славе Јовањдан.Прешли са Скакавца пре 80 година.

Вјероватно се ради о грешци,јер и у књизи "Презимена Срба у Босни" Ђорђа Јањатовића се каже да само они у Зборишту (протопрезвитерат Крупски) славе Јовањдан,а сви ови наши:Буковача,Вођеница,Врточе,Крњеуша,Петровац,Смољана,Суваја,Вођеница - славе Лазара.
За наше Смољанске Ступаре, Рађеновић каже да су прешли са Скакавца пре 80 година,а за Ступаре на Скааквцу у истој књизи каже:
"Ступар - двадесет осам кућа.Славе Лазаревдан,прича се за њих,да су били пре више од 200 година у неком селу Кључког среза.То би могло бити негдје у области Змијања.Имали су тамо земљу под тапију..Једна њихова жена чувала овце и држала увек тапију при себи.Турчин чувао своје овце и састајао се сњоме.Једном приликом украде јој он тапију и даде је бегу.Бег стаде да беглучи њихову земљу.Старешина задруге ,рече му:"Зашто то чиниш ,беже?" Бег му одговори:"Ово је моје ,ево тапије од ове земље,камо теби тапија?" Старешина оде да донесе своју тапију,али је нигде не нађе.Кад бег опет дође на њиву да је оре,старешина га дочека с пушком и убије га.Сместа се сви дигну одатле и разбегну на више страна.Један брат дође у Скакавац,други у Велику Рујишку (срез крупски),трећи у Подове (Двор),у Бабији.
-Друго казивање хоће,да су Ступари старином из Зрмање,на граници личко-далматинској.Ово ће бити вероватније.Они на које се односи она прича о тапији могли су доселити из Зрмање тамо у Кључки срез.Пошто се у оним временима врло ретко остајало задуго на једном месту,тако су можда и они морали збогонога догађаја напустити то местои одбећи једним делом овамо на Скакавац.Са Скакавца су се Ступари у току дуга времена расељавали на више страна,као у Вођеницу,Ластве,Крњеушу,Горињу(срез крупски),у сански срез и у Липу (бихаћки срез).Тамо су једни променили презиме у Станаревић.

За Јањила је Рађеновић већ добро написао:

Ступар- две куће. Славе Лазаревдан. Станују при планини, код воде Шобатовац. Дошли су овако са Скакавца пре 100 година. Најпре били на кућишту гдје су сада Соломуни. Године 1873. дигне их спахија са кућишта . Тада се склоне у Шобатовац.


А за оне из Капљува каже:

Ступар- две куће. Славе Светог Стевана (27.децембра). Звали се пре Трнинићи.Уз буну 1875-78 бии у Лици са зетом Ступаром у заједници. Уписали се и они као Ступари.


За Лазареву суботу се веже и празник Врбица...
Ево шта о томе кажу на сајту Црквени календар:


ВРБИЦА - ЛАЗАРЕВА СУБОТА (грч: Σάββατο του Λαζάρου), или Субота Св. праведног Лазара, уочи Цвети, посвећена је васкрсењу Лазара из Витиније, кога је Исус Христос после четвородневног пребивања у гробу васкрсао из мртвих. Овај празник је установљен у Јерусалиму крајем IV века. После васкрсења, Лазар је био Епископ на Кипру. Овај празник са полуваскрсним богослужењем у великом је поштовању код Срба, и многи га славе као своју Крсну славу. 

Хришћански празник Лазарева субота празнује се као посебан, врло живописан обичај познат под именом Врбица. Овог дана брало се олистало пруће од врбе преко кога се преносила снага зеленила на децу и одрасле. У овом обичају сачувани су остаци веровања у којима врба због свог бујног раста има велики значај у народном животу. Лазарева субота, одн. Врбица, дан је дечје радости. До Другог светског рата, Лазарева субота (Врбица) прослављала се и као школска свечаност. Деца су се, лепо обучена, украшена звончићима, кретала у поворкама и проводила време у игри око каквог извора. Пратећи елементи овог празника, имају библијско утемељење (Јн 12). После Лазаревог васкрсавања, Исус Христос улази свечано у Јерусалим, а маса раздраганог света дочекује га свечано; поред осталог, у рукама носе палмове гранчице - данашње врбове њихова су замена. Убране врбове гранчице на Лазареву суботу, сутрадан, на Цвети, носиле су се и благосиљале у цркви, па су потом чуване по кућама.


СРЕТНА СЛАВА СВИМА КОЈИ СЛАВЕ...








__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________


СВЕТИ ТРИВО


__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

14.02.2015.





Данас је свети Триво једна од задњих зимских слава ...
У Смољани га слави само једна породица- Инђићи, која спада међу најстарије тамо. Док је у неким другим крајевима свети Триво најављивао прољеће, код нас је била још "дубока" зима, па се говорило : "Свети Триво -средозимац" ...
O Инђићима Рађеновић каже:
  • Инђић- пет кућа у средњој Смољани.Славе Трипуњдан.Спадају међу најстарије породице смољанске.Не зна се оклен су амо доселили.Од околних места има их још под Бобијом.Од Инђића су постали Дрљаче,тако их прозвала екаква була због дрљаче.

Ево шта о Светом Триви каже сајт "Црквени календар": 

Рођен у селу Кампсади у Фригији од сиромашних родитеља. У детињству чувао гуске. И још од детињства на њему је била велика благодат Божја, те је могао исцељивати болести на људима и на стоци, и изгонити зле духове. У то време завлада Римским царством цар Гордијан, чија ћерка Гордијана сиђе с ума, и тиме баци свога оца у велику жалост. Сви лекари не могаху лудој Гордијани ништа помоћи. Тада зли дух из луде девојке проговори и рече да њега нико не може истерати осим Трифуна. После многих Трифуна из царства буде и овај млади Трифун позват по Божјем Промислу. Он би доведен у Рим где исцели цареву ћерку. Цар му подари многе дарове, које Трифун при повратку све раздели сиромасима. У свом селу продужи овај свети младић чувати гуске и молити се Богу. Када се зацари христоборни Декије, свети Трифун би истјазаван и љуто мучен за Христа. Но он поднесе сва мучења с радошћу великом, говорећи: „О кад бих се могао удостојити, да огњем и мукама скончам за име Исуса Христа Господа и Бога мога!” Све муке ништа му не нашкодише, и мучитељи га осудише најзад на посечење мачем. Пред смрт Трифун се помоли Богу и предаде душу своју Творцу своме 250. године.


СРЕТНА СЛАВА СВИМА КОЈИ ДАНАС СЛАВЕ...






__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________



__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

19.01.2015.





Данас је Богојављење, а сутра Свети Јован још једна од масовнијих слава у Смољани.
Ево породица које славе Јована, како је то забиљежио Рађеновић:

СМОЉАНА:

  • Ступар — седам кућа на Таванима. Славе Јовањдан. Преселили са Скакавца пре 80 година.
  • Бањац — две куће на Таванима. Славе Јовањдан. Они су оцепак од Бањаца у Јањилима.
  • Стојановаћ — десет кућа на Таванима, једанаест у Средњој Смољани. Славе Јовањдан. Зна се о њима, да спадају међу најстарије породице. Али се незна ништа о томе, оклен су доселили. Код Стојановића у Дринићу влада мишљење, да су они огранак Бањаца. прозван новим презименом по неком Стојану. То је доста вероватно, јер је обојима иста крсна слава. По томе би и Стојановићи били далматинског порекла.
  • Латиновић — пет кућа у Пољу. Славе Јовањдан. Потичу од оне гране Латиновића, што су се населили у Колунићу. Из Колунића пређу најпре у Капљув, а отуда пре 60—70 година овамо. Прича се, да су се Латиновићи у старини звали некако друкчије. Неки од њихових продавао нешто и имао да израчуна врло тежак и замршен рачун. Кад он то сасвим брзо и лако обрачуна, рекоше му његови: „Ово је наш мудри Латин". По томе се прозове сав његов род Латиновићи.
  • Крчмар — једна кућа. Слава Јовањдан. Доселили пре 80 година из Крње Јеле. У Крњу Јелу дошли с Цвјетнића. Не зна се, откуда су избили на Цвјетнић. И на Цвјетнић и у Крњој Јели бавили су се кратко време.
  • Праштало — две куће. Славе Јовањдан. Потекли из незаконитог брака једног Стојановића
  • Марјановић — девет кућа у Округлици. Славе Јовандан. Приведени из Марјановића Дола пре 70 година. Кад су населили, Округлица била сва под шумом. Била само у средини пролисина, колик овеће гумно. Због тога се и звала Округлица. Одонда па до данас Марјановићи сву ту шуму порушили и искрчили.

КРЊА ЈЕЛА:

  • Марјановић — једна кућа. Славе Јовањдан. Доселили овамо из Смољане мало пре буне (1875. г.).


КАПЉУВ:

(Подврови)

  • Латиновић — седам кућа. Славе Јовањдан. Доселили пре 100 година из Колунића.
  • Кнежевић — три куће. Славе Јовањдан, прешли овамо Крње Јеле као агинске слуге. Из Крње Јеле били су оделили негде код Приједора, па се брзо опет повратили.
  • Драгић — једна кућа. Слави Јовањдан. Дошао овамо као најамник из Бјелајског Ваганца. Окућио се иза окупације (1878.)

(Капљув)

  • Латиновић — девет кућа. Славе Јовањдан. Населили пре 100 година из Колунића.

(Рисовац)

  • Марјановић — једна кућа. Славе Јовањдан. Доселили пре 70 година од Гламоча.



Ево шта о Светом Joвану каже сајт "Црквени календар": 


Свети Јован Крститељ
Због тога што је Јованова главна улога у животу одиграна на дан Бојогављења, Црква је од старине посветила дан по Богојављењу спомену његовом. За овај дан везује је још и догађај са руком Претечином. Јеванђелист Лука пожелео је да пренесе тело Јованово из Севастије, где је велики пророк и посечен био од Ирода, у Антиохију, своје родно место. Но успео је само да добије и пренесе једну руку која се у Антиохији чувала до десетог века, па је после пренета у Цариград, одакле је и нестала у време Турака. Свети Јован прославља се неколико пута у години, но највише свечара има овога дана, 7. јануара. Међу личностима јеванђелским, које окружавају Спаситеља, личност Јована Крститеља заузима сасвим засебно место, како по начину свога доласка у свет, тако и по начину живота у свету, и по улози крштавања људи за покајање и крштења Месије, и тако најзад по своме трагичном изласку из овог живота. Он је био такве моралне чистоте да се, ваистину, пре могао назвати ангелом, како га Свето Писмо и назива, него ли смртним човеком. Од свих осталих пророка свети Јован се разликује нарочито тиме што је он имао ту срећу да је могао и руком показати свету Онога кога је пророковао. За руку светог Јована прича се да ју је сваке године на дан светитељев архијереј износио пред народ. Понекад се та рука јављала раширена, а понекад и згрчена. У првом случају означавала је родну и обилну годину, а у другом неродну и гладну (в. датуме у години: 24. фебруар 25. мај 24. јун 29. август) ОХРИДСКИ ПРОГЛОГ - владике Николаја Велимировића.




СВИМА ОНИМА КОЈИ ДАНАС СЛАВЕ СВЕТОГ ЈОВАНА
У СМОЉАНИ,
КАО И СМОЉАНЦИМА КОЈИ ГА СЛАВЕ У РАСИЈАЊУ
СРЕТНА СЛАВА !





___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________



__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
________________________________


09.01.2015.



Данас је Свети Стеван, још једна зимска смољанска слава која пада два дана по Божићу и коју слави прилично породица у селу.
Ево шта је о тим породицама рекао Рађеновић у књизи "Бјелајско поље и Бравско":

СМОЉАНА:
  • МАНДАРИЋИ- једна кућа. Славе Св. Стевана (27.дец.). Доселили 1789.године из Врепца у Лици.
  • ДРАГИШИЋ- четири куће у Чатрњи.Славе Св.Стевана. Доселили из Плавна у Далмацији пре 120 година. До куге били на Округлици. Држали и ову доњу земљу у Чатрњи. Послије куге сиђу доље у селу, гдје су и сада. У страни, више њихових кућа има повелика пећина. Зове се Драгишића Пећина. С улаза сличи тунелу, пет метара високу. Иде се кроза њу 25 метара право, онда се окреће на лакат десно те има још шупљина за 25 метара дуљине.-Драгишићи су одсељавали одавлен у Трамошњу и Ресавце.
  • РАКОВИЋ- десет кућа у Чатрњи, две у Округлици. Славе Св.Стевана. Одавно су населили овде, но не знају оклен. Има их доста у Змијању. Славе исту славу.

КРЊА ЈЕЛА:

  • ДРАГИШИЋИ- шест кућа.Славе Св.Стевана(27.дец.). Преселили овамо око 1873.године из Смољане. Старином су из Плавна у Далмацији. Отуда стигли пре 100 година.
  • МИЉЕВИЋИ- Четири куће. Славе Св.Стевана(27.дец.). Доселили овамо из Жегара у Далмацији негдје око 1850-60 године. Родбина су Маринковићима.


КАПЉУВ:

  • ЂУКИЋИ- Три куће. Славе св.Стевана (27.дец.). Доселили око 1850.године из Пеуља, среза Ливањског. Има их још тамо и сада. 
  • СТУПАР- две куће. Славе Св.Стевана (27.дец.). Звали се пре Трнинићи. 
  • ОЖЕГОВИЋ- Четири куће. Славе Св.Стевана (27.дец.). Населили из Срба у Лици пре 70 година. Били испрва на Грлије, код гробља. Иза окупације дошли овдје, гдје су сада.


Ево шта о Светом Стевану каже сајт "Црквени календар": 


Свети првомученик Стефан, архиђакон
Сродник апостола Павла, и Јеврејин од оних Јевреја, који живљаху по областима јелинским. Беше Стефан први од седам ђакона, које апостоли свети рукоположише и поставише на службу око помагања сиротних у Јерусалиму. Зато се и прозва архиђаконом. Силом вере своје Стефан чињаше чудеса велика међу људима. Злобни Јевреји препираху се с њим, но биваху увек побеђивани његовом мудрошћу и силом Духа, који кроз њега дејствоваше. Тада посрамљени Јевреји, навикнути на потворе и клевете, узбунише и народ и старешине народне против невиног Стефана, клеветајући га као да је хулио на Бога и на Мојсеја. Брзо нађоше лажне сведоке који то потврдише. Тада Стефан стаде пред народ, и сви видеше лице његово "као лице ангела" (Дап 6, 15), то јест лице му беше озарено благодатном светлошћу као негда Мојсеју, кад је с Богом говорио. И отвори Стефан уста своја и изређа многа доброчинства и чудеса Божја, која Бог учини у прошлости народу израиљском као и многе злочине и противљење Богу од стране тога народа. Нарочито их изобличи за убиство Христа Господа назвавши их "издајницима и крвницима" (Дап 7, 12). И док они шкргутаху зубима, Стефан погледа и виде небо отворено и славу Божју. И то што виде, он објави Јеврејима: "Ево видим небеса отворена и Сина Човечјега гдје стоји с десне стране Бога" (Дап 7, 56). Тада га пакосници изведоше ван града и убише камењем. Међу мучитељима његовим беше и његов сродник Савле, доцније апостол Павле. У то време стајаше у даљини на неком камену Пресвета Богородица са светим Јованом Богословом и гледаше мучеништво овога првог мученика за истину Сина њеног и Бога, молећи се Богу за Стефана. То се десило на годину дана после силаска Духа Светога на апостоле. Тело светог Стефана тајно узе и сахрани на своме имању Гамалил, кнез јеврејски и потајни хришћанин. Тако славно сконча овај првенац међу мученицима хришћанским и пресели се у Царство Христа Бога.


СВИМА ОНИМА КОЈИ ДАНАС СЛАВЕ - СРЕТНА СЛАВА





___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________



__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
________________________________




16.12.2014.


Ближи нам се Свети Никола, који је и у Смољани, као и код свих Срба најмасовнија слава.
У Смољани га слави шест породица , од којих су Мрђе најбројнија породица у селу.
Ево шта је Рађеновић тих давних, двадесетих година прошлог вијека, рекао о Смољанским породицама који славе Никољдан:

 Ø   Мрђа  - двадесет четри куће на Таванима,двадесет четри у Средњој Смољани.Славе Никољдан.Старина им из Далмације.Населили овамо у два маха.Пре су дошли они у Средњој Смољани.Доселили се из Плавна у Далмацији,по прилици пре 200 година.Они на Тавaнима најпре су били насељени Паланци(срез Сански) .Вели се да су дошли тамо из Пластова код Врлике у Далмацији.Пре којих 150 година преселили се из Паланке овамо.
Ø  Јеличић - пет кућа на Таванима ,две у Средњој Смољани.Славе Никољдан.Преселили овамо из Вођенице пре 80 година.
Ø   Радишић - Две куће у Средњој Смољани.Славе Никољдан.Стара су породица ,али су се слабо плодили.Као и Радишићи у Врановини биће да су и ови поријеклом из Далмације.
Ø  Крајиновић - две куће.Славе Никољдан.Доселили се 1879.г.из Врепца у Лици.
Ø   Шербула - шест кућа.Славе Никољдан.Доселили пре 150 година из Бање Луке из Горњег Шера.По имену града(Шер Бања Лука) прозвани су Шербуле,а пре су се звали некако друкчије.Њихов предак дошао из Бање Луке као занатлија- златар.
Ø   Крагуљ    - три куће у Средњој Смољани.Славе Никољдан.Старина им је из Далмације. 

Рађеновић каже да у Крњој Јели Никољдан осим Мрђа, славе Ковачевићи (мада каже да постоје  породице Ковачевића који славе Ђурђевдан и у Смољани и Kрњој Јели), а у Капљуву Ковачевићи и Руњићи.
О њима каже:

Крња Јела:
Ø  Мрђа  осам кућа.Славе Никољдан.Населили овде отприлике у исто време кад и Бранковићи.И порекла су истог-из Далмације. Куће су им у ретку.
Ø  Kовачевић —пет кућа.Славе Никољдан.Населили пре којих 100 година по свој прилици из лике (Мазина), као и остали Ковачевићи (у Ластвама,Дринићу итд.)

Капљув:
Ø  Kовачевић-две куће.Славе Никољдан.Доселили пре 70 година из Дринића. 
Ø  Руњић- три куће.Славе Никољдан. Доселили пре 90 година испод Исјека у Грахову.
Ø  Вучковић- четири куће.Славе Никољдан.Доселили се овамо прије којих 150 година.Послије неког времена одселе сви у Крњеушу.Двадесет година иза тог један се брат одвоји од оних у Крњеуши и врати се опет овамо на исто место,где су и пре били с кућом.







Ево шта о Светом Николи каже сајт "Црквени календар":




Свети Никола - Никољдан





Овај славни светитељ рођен је у граду Патари у Ликији као јединац син богатих и угледних родитеља, који су га као дар од Бога посветили Богу. Свој духовни живот започео је у манастиру "Нови Сион" код свог стрица, светог Николаја епископа патарског. По смрти родитеља, вођен чудесним небеским гласом, кренуо је у народ да шири веру, правду и милосрђе. Убрзо после тога постао је архиепископ мирликијски те је у време прогона хришћана, под царевима Диоклецијаном и Максимијаном, доспео у тамницу али је и тамо настављао своје проповеди. Присуствовао је Првом васељенском сабору у Никеји, и ту, у борби за истину ударио једног јеретика Арија због чега је одстрањен са Сабора и од архијерејске службе. Чудесним јављањем Господа Христа и Пресвете Богородице неколицини првих архијереја, враћен је овај правдољубиви светитељ на Сабор и у службу. Још за живота људи су га сматрали светитељем и призивали у помоћ у мукама и невољама, а он је самом својом појавом доносио утеху, тишину и добру вољу међу људе. У старости кратко је боловао и упокојио се 343. године.
Свети Никола се сматра заштитником: деце, учених људи, трговаца, морнара, путника уопште... Сматра се да је обичај по коме се деци уочи Светог Николе у ципелице потајно стављају поклони потекао отуда што свети Никола своја доброчинства никада није чинио јавно. Исти мотив се везује и за Божић Бату.
Некада се на свим хришћанским бродовима налазила икона светог Николе а он се посебно празновао дуж Јадранског и Средоземног мора где је био обичај да се на тај дан не испловљава а да се бродови на пучини усидре и пловидбу наставе сутрадан.

Свети Никола је умро у петак 6. децембра (то је у нашем веку 19. децембар по новом или Григоријанском календару) 343. године и сахрањен је у саборној цркви у Мири. Ту је његово тело почивало више од шест векова а хришћани су долазили на његов гроб и доводили своје болеснике. Међу њима су били и Стари Словени са реке Дон чиме се објашњава зашто је свети Никола толико поштован код Срба.

Када су Турци у једанаестом веку освојили Ликију, мошти светога Николе су 1096. прокријумчарене из Мира у Бари у Италији и положене у Цркву светог Јована Претече, која је убрзо постала стециште ходочасника.

Три године потом грађани Барија подигли су велелепну цркву светом Николи. Овом храму је доцније српски краљ Стефан Дечански слао богате прилоге и читаву цркву украсио сребром у знак захвалности јер му је, како је сматрао, свети Никола повратио вид.

Свети Никола зимски празнује се 19. децембра по грегоријанском календару у знак сећања на дан свечеве смрти, а летњи 22. маја, када су светитељеве мошти пренете из Мира у Ликији у тада православни Бари у Италији. То је за многе породице мала слава или преслава.

У народу се зове Млади свети Никола, Летњи свети Никола, Николице ...





Eво шта нам је Драгана Мрђа,једна наша из Београда- иначе познавалац Народног календара, рекла о Светом Николи:


ЗАШТО СРБИ ТОЛИКО ВОЛЕ И СЛАВЕ СВЕТОГ НИКОЛУ?

У прошлости,пре доласка хришћанства и покрштавања,наши људи живјели су живот чврсто везан са природом и природним појавама.Вјеровали су да свака од тих појава и мијена има свог бога,који њоме управља.
Доласком хришћанства,које свакако није стигло ни одједном,а ни лако ни безболно,јер почесто се крст окретао у рукама,и постајао мач,многи од тих старих богова осванули би под новим именом неког хришћанског свеца.Као што су веровали да има бога који управља муњама и громом,тако су
вјеровали да над водом господаре морски и ријечни богови.Громовничку дужност Перуна Срби су пренијели на свог СВ Илију,а за заштитника на водама узели су СВ Николу
СВ Никола подсећа на Водана-божанство постало од оживљеног утопљеника,који превози душе са овога на онај свијет.На СВ Николу,који је по схватању грчке цркве господар вода,божански бродар,пренесене су функције бога мртвих; а вода-елемент СВ Николе,схваћена као елеменат смрти,тј. као река која дели овај свет од онога.По традицији,СВ Никола вади душу пре него што је то почео радити Архгангел Михаило.
Да видимо шта кажу народне легенде: "Народна је традиција показала посебно заинтересовање за само рођење СВ Николе.По предању које се развило међу Србима,само рођене СВ Николе било је мистично.Мајка свечева,док је била још девојка,чувала је овце,а будући јако лијепа,њено лице је давало чудан одсјај од сунца.Када је Николин отац њу примјетио,погледао ју је кроз чаробни прстен,кроз који кад би погледао било коју другу дјевојку,те дјевојке би добијале животињске главе.Међутим,
када је погледао њу кроз овај прстен,она је имала лијепу и љупку главу.То је по предању значило да је она била права,примјерна дјевојка и да је имала поријекло чисто."(Веселин Чајкановић)

Како је СВ Никола пóстао светац?

Прва легенда говори о томе да је светац постао на тај начин,што су два позната свеца Арсеније и Сава,пронијели Николу кроз ватру док је још био мало дијете,и на тај начин,пошто ватра чисти од свега,ватра га је очистила од људске нечистоте,и он је на тај начин постао светац.Друга легенда говори о томе,да је СВ Никола био ,не бродоломник,него да је био утопљеник,тако да је постао заштитник морнара и бродоломника.На далеко је познато да је СВ Никола и данас заштитник бродара,и свега оног
што се на мору налази.(Веселин Чајкановић).

Током времена заштитничке улоге СВ Николе се повећавају,па постаје заштитник дјеце,свих путника,па чак и пијанаца Додајте и ви ,ако знате за неку коју нисам написала.

Али и даље нисмо одговорили на питање:зашто је баш СВ Никола толико омиљен,и зашто га као славу прославља половина српских породица,а друга им иде у госте, па тако испадне да га сви Срби славе?
Одговор можда треба потражити у житију овог свеца,које се може прочитати на многим сајтовима СПЦ.СВ Никола је током свог живота показивао особине које већина Срба препознаје и као своје.Од пријеке нарави и брзих,непромишљених реакција,често и на своју штету,до љубави и бриге за дјецу.Од тога да је био способан и да удари неистомишљеника,до тога да дијели и познатим и непознатим све што има.Чак је и на фрескама и иконама представљен намрштен и љут,баш попут неког нашег сељака,
вјечито опхрваног бригама тешког тежачког живота.Од мене толико,а свима који славе (а нарочито свим мојим Мрђама, нека се не увриједе остали) желим срећну славу СВЕТОГ НИКОЛУ - НИКОЉДАН




И на крају да додам да је Свети Никола код нас била "мрсна" слава иако пада у Божићном посту.Вјероватно зато што нисмо имали ријеку, па је до рибе било тешко доћи, Никољдан се славио као и све друге славе које не падају у посту,уз печено прасе.
То је постало нормално, па су то и попови прихватили, и нормално светили водицу уз ову славу.
У причама старијих људи, које сам слушао , разумио сам да су у нека давнија времена- прије другог рата, имућнији домаћини ишли у Книн и куповали бакалар и другу рибу и Никољдан славили као посну славу.
Изгледа да је тек послије Другог свјетског рата почело масовно слављење Никољдана као мрсне славе,јер ја незнам никог ко је славио посну славу у ово  вријеме прије овог задњег рата.
НА КРАЈУ СВИМ ОНИМА КОЈИ СЛАВЕ - СРЕТНА СЛАВА !







___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
________________________________




22.11.2014.


Данас су уставци Светог Аранђела,прве зимске славе,коју су у Смољани славили Марићи Ђумићи, а у Крњој Јели Бранковићи.Око Аранђела би најчешће већ пао снијег и дошла права зима ,а тих дана су се и „тукли крмци“.
Ево прво шта о породицама које славе ову славу каже Рађеновић:

Марић - три куће у Средњој Смољани.Славе Аранђеловдан.Старином су из Далмације.Најпре населили на Каменицу(Унац).Пре 70 година преместе се овамо.
Пошто Рађеновић није пуно написо о Марићима,да додам нешто што сам ја сазнао,пошто су ми Марићи били у непосредној близини и старински кумови смо са њима.
Марићи су живјели у Пољу,заједно са Латиновићима (касније је овдје била и једна кућа Јеличића и Мрђа).Није их никад било пуно,Рађеновић каже три куће,до рата их било 5.Нажалост данас нема Марића у Марићима али у Смољани има једна кућа и то у Јеличићима (у којима нема Јеличића) гдје живи кума Вицо Марић који се овдје некад давно преселио на женино кућиште.Вјероватно се становништво доље у Поље доселило међу задњима,већина овог прво досељеног становништва је бирало мало „скривенија“ мјеста.
Како ми исприча Вицо-први предак који се највјероватније доселио у Смољану је био Сава и његови синови су Сако-Сачкан,Миле,Иле и Мићо...Сачкан је био најпознатији,био је тада трговац,имо фијакер и довозио робу из Книна и тргово у Смољани...Те неке виђеније људе у Пољу су набрајали: СИМЧИН,СТЕВЧИН,КОЈЧИН,ОБРАДИЋ И САКО МАРИЋ...
Раселили су се на разна мјеста Стево-Ћека Марић (отац од познатог Миће-Скале) је био Српски добровољац у Првом рату и одселио са својом породицом на Румунску границу (сви се м поменутог Миће-Скале).Друга бројна породица се преселила у Рујишку(Божо Гигин са пет синова).Има их у Бањалуци,Дервенти,Панчеву,Банатском Великом Селу, Бијељини,Француској,Санском Мосту и још штокуд.
Занимљиво да Марићи из Колунића славе Ђурђевдан,а не Аранђела као ови наши...

Бранковићи- дванест кућа.Славе Аранђеловдан.Најјача су породица у селу.Старином су и они из Далмације,Звали су се Родићи . Кад су се овамо доселили-један њихов укућанин -по имену Бранко-дуго кнезовао.По њему добију презиме Бранковићи.Куће су им у једној хрпи,доста наблизо.Овде су већ 150 година.
   
    Ђумић- једна кућа у Чатрњи.Славе Аранђеловдан.Доселили се прије 35 година из         Суваје.
   

Овако о слави,светом  Аранђелу ,каже сајт „црквени календар“:

Од давнина су људи празновали анђеле Божије, али се то често изметало у њихово обожавање. Јеретици су их понекад тумачили као богове или сматрали створитељима читавог видљивог света. На четири до пет година пре Првог васељенског сабора одржан је Лаодикијски помесни сабор, који је својим 35. правилом, установио исправно поштовање анђела. У време римског папе Силвестра и александријског патријарха Александра установљен је празник архистратига Михаила и прочих сила небесних у новембру. Зашто баш у Новембру? Новембар је заправо девети месец од месеца марта који се сматра тренутком стварања света. А девети месец после марта узет је због девет анђелских чинова који су најпре створени. Свети Дионисије Ареопагит, ученик апостола Павла, описао је, ових девет чинова у књизи "О небесној Јерархији". У тој строгој анђелској хијерархији, војвода анђелске војске је архистратиг Михаил, јер је својим деловањем спасао многе анђеле отпале од Бога, које је Луцифер повукао собом у пропаст. Међу анђелима влада савршена једнодушност и строга хијерархија у послушности нижих чинова вишим, а свих укупно светој Божјој вољи. Многи хришћани славе светог архистратига Михаила кога сматрају живим светитељем, али се припрема жито за славу. 
А ево шта каже једна наша Смољанкуша из Београда-Драгана Мрђа,стручњак за народни календар:


Многа су народна веровања и приче о Архангелу Михаилу...
Архангел Михаило је према веровању "живи светац",седи на небесима или на Месецу,и гледа шта људи раде.Кад хоће,сиђе међу народ,преобучен у одело сиромаха,нарочито на Аранђеловдан.Он обилази и све болеснике.Ако му стане покрај главе болесник ће прездравити; ако стане крај ногу,дани су му избројани.Народ га зове и "душевадник" јер његова дужност је и да вади душе самртнима,чиме им је по веровању помагао и олакшавао муке.

Веровало се да грешницима вади душе тешким копљем,а праведницима босиоком.Исто тако се веровало да понекад хоће да одложи смрт,али само на три дана,после чега нема опраштања.И поред свега,Арханђел је дубоко поштован и сматран праведнијим и од самог Бога.

Према општем веровању Арханђел Михаило прихвата душе умрлих и мерећи добра и зла дела њихова на земљи,дели их на праведнике и грешнике.Па коме пружи длаку да предје преко реке тај је грешан,а коме дода брвно-тај проналази пут до раја. "Арханђел Михаило вуцима затвара чељусти и оставља тајне знаке којима не смију да приђу и тако чува чобанска стада" Ово предање дошло је до нас из давне прошлости,из предхришћанских времена.

О Србима и вуковима,култу вука другом приликом,сада само толико,да је и Архангел Михаило,поред Мрате,и наравно Светог Саве,један од хришћанских светаца који је преузео улогу "вучијег пастира"

О томе говори и легенда штампана у Босанској вили 1894.г.: човјек се затекао сам у шуми.Наиђе хроми вук,а човјек да се спаси попе се на дрво.(Х)роми вук позове вукове,и кад су се окупили,прикаже се Архангел Михаило,и почне да дијели вуковима храну.Оном хромóм вуку додијели човјека за јело,и вук га напошљетку и поједе.

Толико од мене,који славе-срећна им слава,али,домаћини припазите! Арханђел Михаило стоји сваком славару на десном рамену,и ако нешто не ради како треба,и не служи госте како се ваља,умије Михаило и да омане крилом по образу!


СРЕТНА СЛАВА СВИМА КОЈИ СЛАВЕ...







___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
________________________________




31.10.2014.

Данас је Свети Лука ...
Не спада баш у тему СЛАВЕ СМОЉАНСКИХ ПОРОДИЦА ,о којима сам почео писати око Срђевдана,прве јесење славе у нашим крајевима.
Али Свети Лука  је карактеристичан по томе што је "во времја она" био вашар у Петровцу.
Незнам да ли смо га звали вашар или некако још, али знам да смо га звали ЛУЧИН.
У Петровцу би се тог дана сјатила сила народа са села, у задњој прилици пред зиму да купи парипа или краву или да шта год прода, а трговаца,накупаца и остале братије било је "сваоклен".
Био је ту и рингишпил,аутићи,мотор у каци и још каквих чуда интересантних углавном млађима.
Од Лучина је почињала права зима,мада је снијег као и ове године знао ударити добрано прије њега.
Од једног друга ЈНА, иначе родом из Книна,сам чуо занимљиву узречицу СВЕТИ ЛУКА КРМКЕ ТУКА, а колико се сјећам код нас се говорило СВЕТИ ЛУКА У КАБЛИНЕ ТУКА,што би било отприлике исто и најава скорашњг клања крмака или како се говорило ТУЋИ КРМКЕ.

Наша Смољанкуша у Београду ДРАГАНА МРЂА,која је стручњак за НАРОДНИ КАЛЕНДАР послала нам је кратку забиљешку о Лучину:

ЛУЧИНДАН је диобени ,дан који "лучи"јесен од зиме.
Ако се узме у обзир стари народни календар који је пратио природне мијене,и ако се зна да је зимски солстициј- краткодневница 22.децембра, дан када је најдужа ноћ, а најкраћа обданица,и да се од тог датума дан продужава и сунце јача,онда СВ ЛУКА,као дан на који у ствари зима почиње,и те како има смисла.
     Као додатак,ево још неколико прича из народне традиције о Светом Луки-Лучиндану. "Свети Лука у каблице лупа!" На Лучиндан чобани су се сакупљали и правили весеље,што би се данашњим речником рекло "затварали сезону" испаше на отвореном,и сјављивали овце у торове и зимовнике.И млијека од муже је било знатно мање,па су каблице остајале празне,и зато се говорило да :Свети Лука у каблице лупа.
"Свети Лука снијег до(х)ука!" Хукови или укови су налети хладног и олујног времена.То вам је оно вријеме,кад о Лучиндану изидјете напоље ,и помислите:Мириши на снијег! Зато се говорило да Свети Лука доукава снијег,и почиње права зима. 

Eво шта о Светом Луки каже сајт "Црквени календар":
Свети Лука
Јеванђелист Лука (Луциус, лат. светлост) био је лекар и пријатељ апостола Павла. Свети јеванђелист и апостол Лука, манастир Хиландар, Света Гора. 

Сматра се да је био Грк, родом из Антиохије, од незнабожачких родитеља. Предање тврди да се бавио живописом и да је први насликао иконе Исуса Христа, Богородице и апостола Петра и Павла. Те иконе су биле узор свим каснијим иконама, због чега се свети Лука сматра оснивачем хришћанског иконописа. 
Пратио је апостола Павла на другом и трећем мисионарском путовању, од Филипа до Рима. После смрти апостола Павла, наставио је да проповеда Јеванђеље по Италији, Далмацији, Македонији и другим земљама. Према предању, апостол Лука је имао 84. године кад су га ухватили идолопоклоници и убили обесивши га о грану маслине у граду Теби Беотијској. 
Свети Лука је написао Свето Јеванђеље по Луки - треће јеванђеље (по редоследу у Новом завету), и Дела апостолска. Сматра се да је Свето Јеванђеље по Луки написао око 60. године. 
Српска православна црква слави Светог апостола и јеванђелисту Луку 18. октобра (по Јулијанском календару), односно 31. октобра по Грегоријанском календару.















                           ___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

        __________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
________________________
                                 








20.10.2014.

Данас  је Срђевдан слава коју у Смољани славе Грбићи.
Једна од првих слава у надоласку хладнијих дана,кад су углавном славе у  Смољанаца.

Ево шта о овом свецу каже сајт "Православац"

Свети мученици Сергије и Вакхо - Срђевдан
Ови свети и дивни мученици и јунаци вере Христове беху најпре први великаши на двору цара Максимијана. И сам их цар уважаваше много због храбрости, мудрости и верности. Али кад чу цар, да су ова два великаша његова хришћани, промени љубав своју према њима на гнев. И једном када беше велико жртвоприношење идолима цар позва Сергија и Вакха, да заједно с њима жртве принесу, али они отворено отказаше цару послушност у томе. Ван себе од јарости цар нареди, те свукоше с њих војничко одело, и прстење, и одликовања, и обукоше их у женске хаљине; још им метнуше гвоздене обруче о врат, и тако их вођаху улицама града Рима на подсмех свима и свакоме. По том их посла цар у Азију, своме намеснику Антиоху, на истјазање. А овај Антиох беше се и дигао до тога положаја помоћу Сергија и Вакха, који га у своје време препоручише цару. Када их Антиох поче саветовати, да се одрекну Христа, и да себе спасу бешчешћа мука и смрти, одговорише ови светитељи: „и чест и бешчешће, и живот и смрт — све је једно ономе ко иште царства небескога." Антиох баци Сергија у тамницу, и нареди прво да се мучи Вакх. Слуге се мењаху један за другим тукући Вакха светога, све док му цело тело не раздробише. Из раздробљеног и крвавог тела св. Вакха изађе душа његова света и на рукама ангелским оде Господу. Пострада св. Вакх у граду Варвалису. Тада Сергије свети би изведен, и обувен у гвоздене опанке, с начичканим ексерима, па тако отеран у град Росаф у Сирију, и тамо мачем посечен; и душа му оде у Рај, да тамо заједно са Вакхом, другом својим, приме венце славе бесмртне од Христа Цара к Господа свога. Пострадаше ови красни витези вере Христове око 303. г.

А ево шта о Грбићима каже Петар Рађеновић у књизи "Бјелајско поље и Бравско"

  • Смољана:
Грбић - шеснаест кућа у Чатрњи.Славе Срђевдан.Населили овамо пре 120-130 година из Суваје.Повраћали се натраг у Сувају,па отуд поново овамо.Кад су доселили били сви у једној кући.
  • Суваја:
Грбић- двадесет осам кућа у Жегару, седам кућа у Громили, три куће у Пољу. Славе Срђевдан. Причају, да су се пре можда 300 година кренули из Херцеговине. Расули на неколико страна око тромеђе далматинске ,личке и босанске. Отуд се једна грана преселила у Смољану. Из Смољане примакну пре неких 130 година овамо у Сувају. Мало после одцепи се од њих један део и врати се опет у Смољану. По прилици пре 100 година досели овамо још једна група Грбића из Осредака (личких). Један од ових првих настане се најпре на Тавану. После тридесетак година сиђу у доње село. У Жегару ,где су сада Грбићи били су пре њих Кукољи. Они се заваде са бегом ,па потраже кућиште код другог спахије и нађу га у Лушцима (срез Сански Мост). Кад су поселили  одавлен имали су толико жита и мрса , да су им товари, како се прича (свакако биће претерано) закрчили пут од равни до наврх Тавана (око 1 1/2 километар). Кад је то видио нови спахија рече старјешини: "Ма ко ти је то, по Богу брате, надио име Кукољ! Ниси ти Кукољ , него бијела, препрана шеница "

Ово о Грбићима каже сајт "Срђевдан"

  • Грбићи из Лике и Босанске Крајине
  • Грбићи од 17. века до данас


На просторима Лике и Босанске Крајине током 20. века је живео велики број породица Грбић, а заједничко им је било то да им је слава Срђевдан. У другој половини 17. века Грбићи су највероватније живели у области Бјелајског Поља код Босанског Петровца. У току Великог рата (1683 – 1689), а и после тога у ускочко/млетачким акцијама које је предводио Стојан Јанковић вршена је сеоба из области Бјелајског Поља у Книнску Крајину. Највеће сеобе су биле 1685/6. и 1692. године у којима је учествовало по 500 и више породица са око 5000 чланова по сеоби. Сеобе су се вршиле старим римским путем Петровац – Дрвар – Книн. Највероватније у једној од ових сеоба су се преселили Грбићи у Отон код Книна.


Након рата пошто је Лика припала Аустрији, 1700. године, област Грачаца и Зрмање насељава становништво углавном из Северне Далмације, па су се и Грбићи из Отона преселили у та места. У попису 1712. године у Зрмањи је било 5, у Грачацу 2 и у Подлапцу 1 кућа односно негде око 16 породица посто је нека од кућа имала 2-3 породице. Од ових 8 кућа 3 су била без земље, а они су највероватније дошли из Босне након што су ова два места насељена. Одавде су се Грбићи раселили по Лици. Сигурно је да су се Грбићи из Грачаца одселили даље јер се не спомињу у попису из 1915. године у том месту. У том попису у Лици је било 102 куће Грбића. Након Лауданова Рата (1688 – 1699) када су Срб и Доњи Лапац поново припали Аустрији, један део Грбића из Грачаца и Зрмање се сели у Срб и Осредке. Одавде и из предходних места становања једни Грбићи насељавају у околину Дрвара. Други се насељавају поново у област Бјелајског Поља, а одавде се даље селе по читавој Босанској Крајини. Током последњег рата, који се десио крајем 20. века Грбићи се селе у правцу Бања Луке, Војводине и других делова Србије, као и у иностранство.


Нека места у којима су у 20. веку живели Грбићи:Лика: Бабин Поток, Дебело Брдо, Ком, Кукљић, Медак, Осреци, Решетар, Срб, Сврачково Село, Врховине, Залужница.Бос. Крајина: Бања Лука, Босански Петровац, Велики Цвијетнић, Доње Врточе, Јасеновац, Кленовац, Мали Цвијетнић, Мало Очијево, Рачић, Скакавац, Сметница, Смољана, Суваја, Чатрња.Предања о пореклу Грбића и чињенице


На основу предања и досадашњих сазнања о пореклу Грбића постоје три опције, која свака за себе има чињенице које говоре у прилог томе.а) Грбићи су пореклом из Старе Србије. Ово је према предању Грбића из Лике, а из књиге Милана Дивјака Личког. Као чињеница, која говори у прилог томе је да је у месту Рзниц на Косову код Дечана постојала црква Св. Срђа и Вакха у чијој је близини место Крушевац, које се такође спомиње у том предању.б) Грбићи су пореклом из Херцеговине. Ово је према предању Грбића из Бјелајског Поља, а из рада Петра Рађјеновића “Бјелајско Поље и Бравско”. Као чињеница која говори у прилог томе је то што је култ Св. Срђа и Вакха био веома изражен у околини брда Срђ код Дубровника, где је постојало више цркава посвећених овим свецима. Такође, у околини Требиња се налази село Грбићи.ц) Грбићи су пореклом из Црне Горе. Ова тврдња би се такође могла узети у обзир као равноправна предходним јер неколико цркава Св. Срђа и Вакха је смештено у области бококоторског залива. Такође у области Кртола односно Грбља живе многе породице које славе Срђевдан, а већина Грбића из Црне Горе живи баш у овој области.Грбићи из Босанској Крајини


У Мали Цвијетнић Грбићи су се доселили из Отона. Ту се задржали неко време и преселили у Велики Цвијетнић у 30-их година 18. века. Грбићи из Доњег Врточа су се доселили из Осредака(Лика) поцетком 50-тих година 19. века. У Мало Очијево Грбићи су дошли из Цвијетнића после окупације (1878). У Дрвар Село су се Грбићи доселили из Бос. Петровца у другој половини 20. века.


У Скакавац су се Грбићи доселили 1879. из Зрмање. Грбићи из Смољана су се доселили са тромеђе Лике, Далмације и Босне. Из Смољане се крајем 18. века доселише у Сувају, а онда се опет један део врати у Смољану. Двадесетих година 19.века овде се досели још једна група Грбића из Личких Осредака. У исто време се из Грбићи из Бјелаја доселише у Рачић (Бихаћ).


У село Чатрњу су Грбићи дошли из Суваје око 1800 године. Грбићи из засеока Јасеновац код Бравског су дошли из Доњег Лапца срединим 19. века. Одатле су једни отишли у засеок Кленовац, а други у засеок Срнетицу 60-тих година 19. века. Почетком 20. века у Босански Петровац је дошла једна породица Грбић из Суваје.


У Крњеуши живе Грбићи, потомци попа Јова Грбића из Рачића код Бихаћа, који је у Крњеушу дошао као ђак и оженио се у поповску фамилију Карановић. Када је умро последњи свештеник из куће Карановића, Јово Грбић је преузео парохију и на том месту је провео од 1867. до 1903. Његова два сина су живела у задрузи и након Првог светског рата.


У Поткозарје су Грбићи дошли из околине Дрвара и Унца.Брекићи (Бреке) и Грбићи


Једна од ретких презимена породица које славе Срђевдан из области где су се некада сударала три царства су Грбићи и Брекићи (Бреке). О њиховом заједничком пореклу се наводи у неким радовима, а такође говори чињеница да ова два презимена у прошлости често срећу у истим областима. Ова два презимена се јављају 1712. године према попису Лике и Крбаве у местима Зрмања и Грачац. Познато је да се становништво ових места доселило из Северне Далмације. О овоме говори чињеница да су Грбићи зивели у Отону код Книна, а познато је да су Брекићи (Бреке) такође живели у околини Книна (Ервеник). Брекићи из Зрмање се у каснијим пописима јављају као Бреке. Грбићи и Брекићи из Грачаца су се вероватно одселилили, јер их на каснијим пописима тамо нема, али се јављају на северу Лике у местима Врховине и Бабин Поток. Почетком 20. века ове два презимена се јављају и селу Рачић код Бихаћа у Босанској Крајини. Ове породице су се доселиле у ово село из Бјелајског Поља (Бос. Петровац) око 1820. године.


Све ово говори да Грбићи и Брекићи имају заједничко порекло. Могло би се закључити да су се Брекићи (Бреке) попут Грбића вероватно доселили околину Книна из Бјелајског Поља у једној од сеоба с краја 17. века, а да се одатле даље неки селе по Лици и Босанској Крајини.Грбићи из Лике 1712.


Један од најстаријих докумената где се спомињу Грбићи је “Попис Лике и Крбаве из 1712.” од Карла Касера. Грбићи се спомињу у области Зрмање, Попина, Подлапца и Грачаца у 8 домаћинстава. Ови Грбићи су преци већине данашњих Грбића из Лике и Босанске Крајине.


Подлапац- “Вукоман Гербицх хат еин дриттен Тхал у. Петина“


Зрмања и Попина- “Сауан Горбицз од лет 30, брат баио 20, братуцед Радосау 13, мале 3, xенскога 8” - “Миладин Гербицх од лет 40, xенскога 2”- “Јураy Гербицх од 50 брат 1 Вуцхен 40, Синоуцза 2, Тхома 30, Радоицза 16, Јурцеу син Боxо 20, Вуцзеноу син Јоуан 16 мала 8, xенскога 7”- “Малеуук Гербицх од Лет 30, брата Радиуои 20, Лазо 18, мала 4, xенскога 12”- “Драгосау Гербицх од лет 50, брат Радоуан 30, Синоуцхи Јуан 20, Ниегоуан 16, мала 4, xенскога 18”


Грачац- “Вуцхета Гербицх бил оуиди пак просал у турке па досал опет оуди од лет, 28 мала 4 зенскога”- „Петар Гербицх од лет 60 Син Стоиан, 30 мала 5 зенског“


Задња два домаћинстава у Зрмањи и прво у Грачацу су били беземљаши док су остали поседовали земљу. Попис су вршили Аустријанци, након што је Лика 1689. године припала њима. У попису се наводе само имена мушких чланова домаћинства старијих од 16 година. Сигурно је да се овде ради о презимену Грбић јер је слично са другим презименима нпр. Беркицх=Бркић, Кернпотицх=Крнпотић,...Напомена: Овде је узето у обзир и презиме Горбицз јер је најсличније презимену Грбић према овом и каснијим пописима.

Хрвати на сајту "Име Хрватско" кажу следеће:

  • Подрјетло:Презиме Грбић носе већином Хрвати, добрим дијелом из околице Задра Нин), а често и Срби (из околице Оточца) те врло ријетко и Бошњаци (из Босанске Крајине). У прошлих сто година рођено их је размјерно највише у Привлаци крај Задра, гдје се сваки двадесети становник презивао Грбић. У Хрватској данас живи око двије тисуће Грбића у око петстопедесет домаћинстава (314. презиме према бројности). Подједнако их је било и средином прошлог стољећа.ЕтимологијаМиграцијеГлавни миграцијски правци Грбића у прошлом стољећу забиљежени су из Босанске Крупе (БиХ) и Приједора (БиХ) уЗагреб те из Удбине у Ријеку.РаспострањеностГрбићи су присутни у готово свим хрватским жупанијама, у укупно 121 опћини и 177 насеља, претежито у урбаним срединама (61%). Данас их највише живи у Загребу (250), Привлаци крај Задра (180), Задру (110), Ријеци (90) и уДубровнику (60).
У књизи "Презимена Срба у Босни" Ђорђе Јањатовић каже да осим Срђевдана, као најчешће славе, Грбићи славе и:
Јована Крститеља (Рекавице-протопрезвитерат Бањалучки) и Светог Николу ( Брекиња- Дубички и Соколовић- Рогатички) а за Срђевдан наводи следеће парохије  у којима живе:
АГИЋИ
АШАНИ
БАСТАСИ
БИХАЋИХРГАР
БОБОЉУШКА 
БОЖИЋИ
БРЕКИЊА 
ВЕДОВИЦА
ВРЕЛО
ГЛИНИЦА
ДРАКСЕНИЋ
 ДУБОВИК 
 ДУБОВИК  АЛИБЕГОВ
ИВАЊСКА 
ЈАСЕНИЦА 
КОЛУНИЋ
КРЊЕУША
КРУПА
 КУЛИН-ВАКУФСКА
 ЉУБИЈА
МИЛОШЕВО БРДО-ГРБАВИЦА
ПАЛАНКА 
ПЕТРОВАЦ
ПОЉАВНИЦЕ
РУЈНИЦА
САНИЦА 
САНСКИМОСТ
СМОЉАНА
 СУВАЈА
 ТРНИЊИЋА-БРЕГ
УМЦИ
ЧИТЛУК

Међу познатије Грбиће спадају браћа Никола и Вања Грбић прослављени одбојкаши Србије.
Ево шта о свом пориjeклу  каже Владимира- Вања Грбић:
  • Породица с очеве стране води порекло с Косова. Истраживао сам породично стабло и стигао до боја на Косову где су моји преци бранили част отаџбине. Тада су се презивали Хребељановићи, али су под претњом османлијске одмазде променили презиме у Грбић. Тамо су Грбићи стигли из Задарске загоре где и данас постоји село Грбићи. Наша породична слава је Свети Срђа и Влах која се доста слави на Косову и Метохији, па чак међу православним становништвом у Албанији. Мој деда је возом без возног реда из Лике довео своју жену и децу у војвођанско село Клек и тамо стекао репутацију механичара од поверења. Одржавао је цео систем за наводњавање и занат га је спасао Голог отока јер је био велики русофил. У Клеку није било механичара његовог калибра, па се није нашао у суровом каменолому на јадранској обали.

СРЕТНА СЛАВА СВИМА КОЈИ ДАНАС СЛАВЕ

Нема коментара:

Постави коментар