BLOG SMOLJANA

недеља, 29. јул 2012.

ПОП СМОЉАНСКИ МИЛЕ КЕЦМАН





ПОП СМОЉАНСКИ МИЛЕ КЕЦМАН
(1858-1895)





Сви који су били у Смољанском гробљу поред цркве бар једанпут,или бар на Илиндан прошли са литијом око цркве сигурно су примјетили гроб са каменом плочом и крстом који се налази одмах иза цркве на ивици гробља.






Ако се неко загледо у натпис мого је прочитати следеће: "ОВЂЕ ПОЧИВАЈУ ОСТАЦИ СВЕШТЕНИКА МИЛЕ КЕЦМАНА ПАРОХА СМОЉАНСКОГ РОЂ 1858 РУКОПОЛОЖЕН 4/9 1879 ПРЕСЕЛИСЕ У ВЈЕЧНОСТ 18/9 1895"














Ја сам као дјете слушао приче од старијих људи да је поп био наш из Кецмана из Капљува,да је први сахрањен у  гробље поред цркве ,а прије тога гробље је било више Сјеровца.


Тек пронашавши недавно "читулу" у поводу његове смрти објављену у "Босанско-херцеговачком источнику" од децембра 1895.године сазнадох више података о њему,као и онај основни да није уопште био из Капљува него Дринића...




Видимо да му је отац Лако Кецман исто био поп у Смољани ,а мајка Сава Радушић (вјероватно Радишић) та веза са Смољаном пошто је била одавде.
Мало се не слажу ни подаци око рукоположења јер на споменику пише 4.09. а у читули 3 и 4 октобра 1879.године од Митрополита Дабробосанског Антима у Бањалуци.
Ни датум смрти се не слаже на споменику и читули јер на споменику пише "ПРЕСЕЛИ СЕ У ВЈЕЧНОСТ 15/9 1895." а у читули да је умро 15.октобра а сахрањен 17.октобра те године.
Службовао је у веома специфичним историјским тренуцима Аустријске окупације Босне и промјена које су дошле са смјеном два окупаторска режима Турског и Аустријског.
Каже се у читули да је оставио "ИЗА СЕБЕ ОЈАЂЕНУ МУ СУПРУГУ ЂУЈУ РОЂЕНУ МИРКОВИЋ И ЈЕДИНИЦУ КЋЕР САРУ И ТО ОБЕ У НЕОПСКРБЉЕНУ СТАЊУ" ,па тако вјероватно нису тачне ни приче о њему да је био веома богат и да је раскошно живио, како сам слушао из прича да су говорили за њега  да је "ЦАРОВО, А НЕ ПОПОВО"



Како из докумената који су сачувани ,а нема их много ,видимо за вријеме служења попа Кецмана у Смољани су направљене три цркве.

Прва, како се каже уКратком опису протопрезвитера петровачког“ објављеног у  Б-Х Источнику   од 1883.године  на стр.81-84,гдје се између осталог наводи и ово:


Сјеверо-источно од Петровца налази се парохија Смољана, 
која броји 302 куће са 2055 душа.
Само село Смољана пружа се испод планине Огумаче ,а има 128 кућа са 897 душа .У овом селу на готово сред парохије,послије окупације подигнута је црква од дрвета, која је споља и изнутра набачена тако,да изгледа да је од камена озидана (жали Боже што баш и није од камена ,јер сам сигуран да би мало више него од дрвета коштала јер камена има доста у близини).Она је дугачка 12,60 метара,а широка 9 а висока нешто више од 3 метра.Олтар јој је дугачак 5 метара ,а широк исто толико метара.
Иконостас јој је на дрвету врло лијепо изграђен,распоред му је овај:У горњем редку на средини је Христова икона а около ове на обје стране по 6 апостолских икона.Више овог редка на средини је крст од дрвета са распетим Спаситењем. Двери су такође лијепо израђене са иконама ,Богородичином и Ангела Гаврила,а више ових цареви:
Давид и Соломон.Око двери такође су иконе,с једне стране Христова ,Св.Јована и Св.Николе,а са друге стране Богородичина ,пророка Илије и Св.Ђорђа.На своду црквеном је икона Христова а около су 4 Јеванђелиста .У олтару је такође на своду икона Богородичина.
Звоник ове цркве је од дрвета подигнут ,на ком је пр. године једно звоно смјештено,које је 20 јула 1882.године дозволом и благословом Његовог високопреосвештенства освештано.
Храм је овој цркви намјењен Св.Пророку Илији ,но она још освештана није.
Од цркве пошавши јужно на око 10 минута хода и то код куће Латиновића имају зидине некакве ,али још истражене нијесу. 

Ово да је изграђена одмах послије окупације,а свештеник Кецман је рукоположен у октобру (или септембру) 1879.године оставља мали простор да је црква изграђена и за вријеме претходног попа који је лако могао бити његов отац .


Друга,како стоји у  Прегледу протопрезвитера ,парохија са бројем села,кућа и душа,српско-православног становништва и описом цркви у Дабро –босанској дијацези у години 1887“ која се може пронаћи у Дабро-босанском Источнику за 1888. Годину (Прилог страна 31) 


Смољана,парохија са 1846 душа,кућа 265, има села 5: Смољана,Јањила,Крњајела,Капља(вјероватно Капљув оп.а),Ваганац-бравски.
Црква је саграђена 1883. и 1884. Године од дрвене грађе и у њој се служи сваке недеље иако није од архијереја освештана,а храм се држи св.Никола.
У цркви има антиминс освештан од архијереја Гаврила Микића у Сарајеву  24.јула 1754.године.Црква имања нема,а рачуне води свештеник споразумно са општином коју изабира и поставља народ.Свештеник је удаљен од цркве  ¼  сата .
Парох :Миле Кецман


Овдје се наводи и име свештеника, па око ове цркве немамо дилеме.




И трећа црква ,како се наводи у "Првом шематизму епархије Бихаћко -петровачке " из 2010.године позивајући се на "Први шематизам православне српске митрополије Бањалучко-Бихаћке за годину 1901."(Фототипско издање Бањалука 2001. страна 192)
Исто пише и на сајту епархије одакле је следећа слика:






Нажалост из овог времена немамо пуно писаних трагова или других података који би нам нешто више рекли о свештенику и животу у том времену.Углавно можемо закључити да је био млад (дошао у Смољану са 21 годином ,служио 16 година и умро у 37 години) и прилично агилан, јер направити 3 цркве у том времену ипак није мала ствар.
Можда послије овог неко на Илиндан ове или неке друге године ,или неком другом приликом кад га пут нанесе до смољанског гробља,застане поред споменика и помисли на давно вријеме у којем је овај поп живио са својим парохијанима.

1 коментар:

  1. Nije mi jasno zašto na čituli pišu "mir pepelu njegovom" kad znamo dobro da je po hrišćanstvu veliki greh kremiranje, a pogotovo u onom vremenu. Za ovog sveštenika Kecmana vezane su mnoge priče između ostalih i priča o mom pretku Stevi Stojanoviću-Šoganu.
    Stevo je voleo popiti, a njegova žena, Sava iz Grubiša, je bila mnogo pobožna. Natera Sava Stevu da posti i da se pričesti na Božić. Izdržao je on post i na Božić krene u crkvu na pričest. Pop Kecman kad je primetio da Šogan miriše na rakiju pruži mu krst da ga Šogan poljubi, pa ga polako počne izmicati i sve tako do zida, a onda ga izmakne, a Stevo-Šogan se zaleti i poljubi zid. Od tog vremena u Smoljani je zaživela izreka "promašio kao Šogan krst". Kecman je bio sklon nepoštovanju crkvenih zakona. Đed Stojan je tvrdio da je jeo pečenicu na Veliki Petak. Kružile su razne priče o Kecmanu, ali naš narod je sklon i preuveličavanju svega pa i Kecmanovog prekratkog života. Pokoj i mir duši njegovoj, sigurno je da je dosta doprineo našem Pravoslavlju i zaslužuje da ga pomenemo u molitvi našoj. POKOJ MU

    ОдговориИзбриши