|
|
| |
|
|
|
Poslije godina ratnih
u rodni dođoh kraj.
Drumovi...Potok i njive...
Voljeni zavičaj...
Osnovna skola pod gajem ćuti,
slika odavna znana,
mnogo je puta gađana topom,
često bombardovana.
Uđem u razred...
Tišina šumi...
Slike po zidu bijelom...
U ćošku tabla s parolom bojnom
i globus - ranjen šrapnelom.
Evo i stare računaljke,
tu sam učio ja:
četiri kruške plus dvije kruške
i mudro dvaput dva.
Redovi klupa. Ej ,tugo moja!
Nema drugova znanih!
Bezbroj imena po njima ćuti,
nožićem urezanih.
Otišli su mi drugovi davno
u bojne bataljone,
a ovdje,evo,kao da i sad
njihove riječi zvone.
|
|
|
|
|
Priča je postojala i ranije,ali je u ratu objavljena u tada aktuelnim(ako se toga još ko sjeća) „Podgrmečkim novinama „ i glasila je otprilike ovako:
- Znate li da u Smoljani ima srednja škola ?!
- Ima,ima ...
- Ima lijeva osnovna škola i desna osnovna škola 1-4 razreda i u sredina sela -srednja osnovna škola 4-8 razreda.
- Ali kad Foča ima fakultet ,što Smoljana nebi imala srednju školu !!!???
Prošlo je od tad prilično vremena ,danas fakultet osim Foče ,gore pomenute,imaju i Prijedori, Sane, Bijaći, a da Dervente ne pominjem...
Ali u Smoljani još ima srednja škola .
Jest da nema lijeve i desne osnovne škole-porušili su ih neki likovi dok nas nije bilo tamo....
Vjerovatno im je škola u njihovom selu, zadavala probleme kad su u nju išli ,pa su iskalili nakupljeni bijes na školama .
Ali nećemo o njima ...
O srednjoj školi ćemo.
Danas je ona bolja i ljepša od one nekadašnje, napravljena je onih godina kad donatori pravile kuće za povratak ,pored one stare koja je bila uništena .
|
|
|
|
|
|
Samo je djece manje.
Iz oba djela sela Smoljane i Krnje Jele školu pohađa 24 đaka, a u neka nedavna vremena bilo ih je znatno više. U moja vremena ,nekih ranih 80-tih bilo je 100-tinak đaka ,a i ova prijeratna nije ih bilo ispod 50.
Ali sve oko škole je na najvišem nivou.
Fudbalsko igralište jedino nije novost, ono je isto ono na kome su generacije vodile žestoke borbe . |
|
|
|
| |
|
|
|
|
A sve drugo je novost.
- Betonsko košarkaško igralište , i ono najinteresantnije :-pravi teniski teren sa šljakom.
Ma kao u Parizu ...
|
| |
|
|
|
|
|
|
|
I fiskulturna sala ,napravljena od ostataka stare porušene škole tako što su sastavljene dvije velike učionice.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
I još nešto važno, svi tereni su osvjetljeni reflektorima tako da se može igrati i po noći. To je posebno interesantno ljeti kad se tamo skupi gomila djece ,prispjelih u Smoljanu na odmor sa raznih strana, pa uz onu domaću ,dugo u noć se vode žestoke sportske borbe na terenima .
Tako je prošlog ljeta održan i turnir u košarci ,popularnom „Strit boolu“ gdje su uz Smoljanske košarkaše učestovali i gosti iz Petrovca i Drinića. Pored rekreativaca imali smo i jednog pravog košarkaša iz prve Srbijanske lige ,prvotimca Novog Sada,a inace našeg Smoljanca Dragana Kerkeza .Mada rezultat nije bio u prvom planu zabilježeno je da je plasman na kraju turnira bio sledeći:
Strit bool :
1. Kafe bar No5
2. Smoljana
3. Kafe bar Lisac 1.
4. Kafe bar Lisac 2
5. SNSD Milorad Dodik
|
|
|
|
|
Pored škole se ,evo već dvije godine u jesen održava i kulturno turistička manifestacija „Dani base i kumpjera“ u slavu ova dva nadaleko čuvena proizvoda Smoljanskih domaćinstava .Bude to prilika da se pored škole koju su nekad pohađali sretnu Smoljnci ,ali i ostali prispjeli toga dana sa raznih strana .
|
| |
|
|
|
|
Pored škole je na Vidovdan 2008. postavljena spomen ploča sa imenima poginulih Smoljanaca u poslednjem ratu. Postavljena je na već postojeći spomenik poginulim u predzadnjem (Drugom svjetskom) ratu kao sjećanje na njih i opomena budućim generacijama da ovo bude poslednji spomenik i poslednji rat vodjen u ovim napaćenim krajevima .
|
|
|
|
|
|
Moram reći na kraju da da je glavni krivac za sve ovo u Smoljani, Ile Dragišić, Smoljanac u Banjaluci i veliki zaljubljenik u Smoljanu i Grmeč koji svaki slobodan vikend koristi da dođe u Smoljanu ,a i da dovede svoje prijatelje iz Banjaluke da im pokaže sve ljepote svog rodnog kraja .
E kamo sreće da je više takvih ljudi ,od svih onih naših po Banjaluci, Beogradu ili negdje dalje koji bi mogli nešto napraviti ,da im je stalo do tih naših Grmečkih krajeva
|
|
|
 |
|
TРИ ЂАКА ИЗ СМОЉАНЕ ДНЕВНО ДО ШКОЛЕ И НАЗАД ПРЕЂУ 12 КМ
УЗ УРЛИК ВУКОВА
Хладне учионице у школи и даље греје пећ бубњара
БОСАНСКИ ПЕТРОВАЦ - Кад би Бранко Ћопић данас писао своје књиге , његови јунаци више не би били плећати сељаци грубих руку , већ омалени , који на својим плећима носе страх од грмечких гудура и вукова који их прате у стопу .Tакви велики, мали људи живе у селу Смољани код Босанског Петровца и зову се Миле , Драгана и Ратко .O во троје ђака до сада је , пешачећи сваки дан до школе и назад , вероватно препешачило целу земаљску куглу . Свако од њих у свом походу пређе дневно 12 километара.
- Устајем у шест ,a крећем у школу у седам сати . Није тешко кад се мора –j едноставно o писује своје четворогодишње путешествије најмлађи члан ове тројке Ратко Марјановић.
На питање да ли су икада видели вука ,o дговарају да нису ,a ли да их чују готово сваког дана .- Звучи страшно - признаје Драгана Латиновић , ученица шестог разреда .-A ли не бојимо се , навикли смо на то – додаје њен годину дана старији брат M иле .
O вих дана Грмеч су завејали нови снегови , што је пут до школе учинио још тежим .
- Да их барем дочека топла учионица , после тако дугог пута . Често ме деца питају могу ли да пишу у рукавицама ,je р су им руке хладне - прича Зехра Квакић,наставник исто р ије и географије .
Подручна школа „Aхмет Хромаџић“ у Смољани саграђена је пре девет година , поред старе срушене у рату .O д тада до данас ништа се у њој није променило , ни пећи бубњаре којима се учионице загревају , ни табле које су једина наставна средства . Велики проблем основаца из Смољане , који иако живе у ФБиХ уче по програму Републике Српске , до недавно је био и неадекватан наставни кадар .T ако је ,o д почетка другог полугодишта наставу у овим , комбинованим разредима , држао наставник физичког васпитања ,a многи ђаци су у три године школовања променили и по четири учитеља .
Захваљујући упорности родитеља ,o вај проблем је решен ,a ли сви остали чекају неке боље дане.
----------------------------
ПОЗИВ ДОНАТОРИМА
ПОТРЕБНА c у велика донаторска средства да се школа опреми адекватније времену у којем живимо ,a ли тих средстава више нема . Надамо се да ће мо у будућности успети да школу у Смољани ,a ли и друге подручне школе , снабдемо адекватнијим наставним средствима –ka же Eлвис Дедић , заменик директора ОШ „A хмет Хромаџић “.
|
| |
| |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Smoljani
Нема коментара:
Постави коментар