ЈОШ ПОДАТАКА О ЦРКВИ У СМОЉАНИ

    

           ЈОШ ПОДАТАКА О ЦРКВИ У СМОЉАНИ

О давном спомињању цркве у Смољани,већ је било ријечи у тексту „СПОМИЊАЊЕ ЦРКВЕ У СМОЉАНИ ПРИЈЕ 260 ГОДИНА“ http://selosmoljana.blogspot.com/2012/01/260-2011.html
Ево још неких података ,које смо пронашли у задње вријеме и говоре o постојању цркве "одавно".
И на сајту Епархије Бихаћко –петровачке и  Првом шематизму Епархије Бихаћко-петровачке стоји да је ова ,садашња црква направљена 1911.године (обиљежили смо стогодишљицу на Илиндан 2011.), а да је прва црква направљена  1887.године.

Детаљ са сајта Епархије Бихаћко -петровачке

Ево шта се о цркви каже у: „Прегледу протопрезвитера ,парохија са бројем села,кућа и душа,српско-православног становништва и описом цркви у Дабро –босанској дијацези у години 1887“ која се може пронаћи у Дабро-босанском Источнику за 1888. Годину (Прилог страна 31) 

Смољана,парохија са 1846 душа,кућа 265, има села 5: Смољана,Јањила,Крњајела,Капља(вјероватно Капљув оп.а),Ваганац-бравски.

Црква је саграђена 1883. и 1884. Године од дрвене грађе и у њој се служи сваке недеље иако није од архијереја освештана,а храм се држи св.Никола.

У цркви има антиминс освештан од архијереја Гаврила Микића у Сарајеву  24.јула 1754.године.Црква имања нема,а рачуне води свештеник споразумно са општином коју изабира и поставља народ.Свештеник је удаљен од цркве  ¼  сата .

Парох :Миле Кецман

Спомиње се поново антиминс и контраверзно Митрополит Гаврило(овдје са презименом Мијић) и година освештања 1754.и да је освештан у Сарајеву.
Како је писац Прегледа погријешио презиме ,вјероватно је погријешио и годину освештања јер те 1754.године  поменути митрополит није више био на том положају, а највјероватније није био ни жив.
Прије ће бити да се ради о години 1751.години, како смо рекли и како је написао Владислав Скарић.И то да ли је освештан у Сарајеву или Смољани није толико битно јер се каже да је освештан за цркву у Смољани.
Можда је у питању била нека друга црква ,а да је антиминс у ову пренесен,али црква је постојала сигурно-мало је вјероватно да би Митрополит освјештао антиминс за цркву а да ње није било.
И у књизи „Бјелајско поље и Бравско“ Петар Рађеновић на страни 255-256 каже да је приликом праисторијских налазишта на том подручју од стране кустоса Земаљског музеја у Сарајеву ,код куће Даљевића пронађени темељи који сличе темељима цркве.
У народном предању постоји доста прича о цркви ,а Кова Мрђа (која зна доста прича из прошлости) каже да су причали да је испод кућа Мрђа ,на мјесту који се зове „Стojин дочак“  Срђан Мрђа ,њихов давни предак ,дао земљу на којој је направљена дрвена црква у којој се Богу молило.
Мало чудан податак је  „храм се држи св.Никола“ ,биће да је писац погријешио и да ће реалније бити да се „држи св.Илија“ као ова данашња црква и као што ћемо видјети у наредном прегледу, прије се већ спомиње под именом св.Илије.
Тако и овај Преглед говори о старијој цркви од оне наведене у  Првом шематизму,а антиминс потврђује да постоји и настанак му једино мало помјера за коју годину. 

Потврђујуће податке о jош старијој цркви налазимо и у „Кратком опису протопрезвитера петровачког“ објављеног у  Б-Х Источнику   од 1883.године  на стр.81-84,гдје се између осталог наводи и ово:

Сјеверо-источно од Петровца налази се парохија Смољана, 

која броји 302 куће са 2055 душа.

Само село Смољана пружа се испод планине Огумаче ,а има 128 кућа са 897 душа .У овом селу на готово сред парохије,послије окупације подигнута је црква од дрвета, која је споља и изнутра набачена тако,да изгледа да је од камена озидана (жали Боже што баш и није од камена ,јер сам сигуран да би мало више него од дрвета коштала јер камена има доста у близини).Она је дугачка 12,60 метара,а широка 9 а висока нешто више од 3 метра.Олтар јој је дугачак 5 метара ,а широк исто толико метара.

Иконостас јој је на дрвету врло лијепо изграђен,распоред му је овај:У горњем редку на средини је Христова икона а около ове на обје стране по 6 апостолских икона.Више овог редка на средини је крст од дрвета са распетим Спаситењем. Двери су такође лијепо израђене са иконама ,Богородичином и Ангела Гаврила,а више ових цареви:

Давид и Соломон.Око двери такође су иконе,с једне стране Христова ,Св.Јована и Св.Николе,а са друге стране Богородичина ,пророка Илије и Св.Ђорђа.На своду црквеном је икона Христова а около су 4 Јеванђелиста .У олтару је такође на своду икона Богородичина.

Звоник ове цркве је од дрвета подигнут ,на ком је пр. године једно звоно смјештено,које је 20 јула 1882.године дозволом и благословом Његовог високопреосвештенства освештано.

Храм је овој цркви намјењен Св.Пророку Илији ,но она још освештана није.

Од цркве пошавши јужно на око 10 минута хода и то код куће Латиновића имају зидине некакве ,али још истражене нијесу.

Од цркве пак пола сата идући прави истоку под палнином Грмечом пружило се село Јањила од 55 кућа са 382 душе.Ту близу бунара „ Овчаре“ јужно на око 50 корака нађена је зидина ,коју су још прије прошлога устанка овдашњи становници откопавали и чистили,али им то од Турака даље бијаше забрањено.
Прије 4 године(тј.око 1799 г.оп.а.) сељани се опет састану те откопају и очисте ову зидину која је окренута истоку ,као што се наше цркве иначе окрећу.
Црква је дугачка 9,60 метара,а широка 6 метара ,док јој је зид био дебео 70 цм .
Олтар је округаоу кога је зид при земљи био дебљи,јер му се и сад перваз показује,који је дебео 46 цм,а он је дугачак од первеза до рамена црквенијех 2,5 метара .Од  западне стране црква президана била препрата која је од цркве са зидом преграђена .
Она је дугачка 4,30 метара ,а широка 5,60 (за 40 цм ужа је од цркве,а то је ваљда зато,што је у препрате зид више него црквени порушен па се тачно ни измјерити не може).У ове препрате зид изгледа нешто таљи него у саме цркве .Из притвора види се да су врата у цркви била на средини западног попријеког зида црквеног,који је као што напоменух дијелио цркву од притвора.У притвора су опет била врата од јужне стране уз сами јужни западни (вјероватно југозападни оп.а) угао црквени.Са сјеверне стране ове цркве од самог рамена црквеног од кога почиње олтар,изведен је такође један презид дугачак 3а широк 4 метра.По прилици у овај призид врата ни од куда ишла нијесу него из саме цркве.Држим да је ово ђаконик или исповједаноца била ,или можда је за оставу црквенијех ствари служило.
Приповједали су ми да је у овом сјеверном призиду,када је откопават,један новац златни нађен,али какав је био и шта је са љим било не знадоше ми рећи.
На западној страни од ове зидине црквене има неких брежуљака,који изгледају као да су од порушеног и земљом обраслог зида.
Још од памтивјека народ се код ове црквине састајао и то обично на Покров Св.Богородице и с.богослужење обављато,а особито кроз часни пост.Јужно од црквине на десет корака направљена је 1890.године једна мала од дрвета кућица,у којој се и сад на поменути празник народ састаје и топле молитве Господу приноси“

Уз мало шири опис цркве у Јањилима,који сам оставио јер је саставни дио приче,овдје је аутор баш описао детаљно цркву .
С  тим што је ово објављено 1883.она прича из Првог шематизма о цркви направњеној 1887.године није тачна сигурно.
Каже да је црква направљена "послије окупације", а то би било око 1878.године кад је Аустрија ушла овдје или тих неких година около те.
У оба записа се спомиње да је Смољана парохија и да јој припадају околна села(Крња Јела,Капљув,Јањила) и да за то вријеме има приличан број становника(или душа како је аутор написао) више од неких данашњих великих градова и насеља.

Све ово говори о важности и снази села у том времену и да је одавно имало цркву у којој се вјерни народ молио богу.
Ови писани и подаци и жива предања народа ,указују да је црква постојала одавно.Највјероватније је рушена од стране Турака ,па кад је прва црква у селу подигнута тешко је одгонетнути али и овим до сада пронађеним подацима помакли смо је прилично у прошлост.
Нажалост ,због бурне историје на овим просторима није сачувано пуно докумената,многи од њих су изгорјели или уништени у прошлим ратовима или нису ваљано сачувани.
Можда још у списима Дубровачког архива би се могли наћи неки сачувани подаци ,јер на другим мјестима их нема пуно .
Љетос ће из штампе изаћи монографија цркве у Смољани,па ће ту на једном мјесту бити презентована већина података о цркви.

На крају да се захвалим Драгославу Мрђи-Мрком ,као посреднику ,и његовом пријатељу Миланку Чобовићу ,истраживачу историје  ,који нам је ове податке пронашао у архиву Старе православне цркве у Сарајеву .